Кроз мој ум пролази песма
о Јовану Дамаскину,
а паралелно теку и мисли
о сланини, и вину
Кроз мој ум не теку
јасно скројене теме и речи;
Кроз њега севају и таласи и муње
и премало тога што заправо лечи
Савијен пред истином, величином Бога
али и повременим златним сазнањем
ја ипак остајем и слабашан човек,
спутан животом – и васпитањем
Али и спонтан, радостан некад
полумртав па жив – и жедан свега
Тако је заправо и са тобом,
и с њима –
као и кад погледам и њу – и њега…
за Варлама Шаламова
Корона-циркус 