Божидар Зеремски, док описује
походе
Ивана Шпановића Шпанца
понекад погреши, пермутује,
или реч ,,кроз“ напише ,,кроуз“
или тако нешто
После се све то види
И без обзира на то
на те грешке
сасвим људске, и неретке
он ипак замишља Шпанца
човека сличног многим људима,
а опет непоновљивог, као што су људи, и иначе;
само што је тешко другоме признати
непоновљивост
нарочито ако је мала, или сублимирана –
или је људи и неће, него би да буду
неки одраз, слика неке слике,
Шиља са рекламе;
а испадну меко кувано јаја
у бољем случају …
А није је лако признати ни кад је видљива
али тада се, како понекад видимо, види …
И, тако дакле, Шпанац лети кроз ноћ
ка Бановом Брду
пубови га заустављају
возио је 75
а морало би 50
а и они
нису били где иначе стоје
дакле и они бејаху
малкице непоновљиви …
Тек, након плаћања онога што се морало платити
наступило је јутро
па кафа у погрешном кафеу
па куповина пармезана
па пијац …
Један дан не баш препуњен,
Али не ни лош
Одвезавши се до вароши
Шпанац је у гаражи оставио кола мало дуже
а наплатили су му мало краће
па кад је питао зашто
рекла му једна жена зато што је симпатичан
он даље није ни тражио
него је пријатељски отишао
лепо је што има још спонтаности међу људима
па нека је, јеби га,
и спорадична …
После су га опет зауставили пубови
близу Олимпа
није везао појас
извукао се на причу
а притом није лагао
Потом,
док језди, кроз Булевар краља Александра
убијеног давно
(то је онај што су га убили у двору, са Драгом)
Шпанац размишља
о протицању времена
кад и шта иде брзо, а кад и како спорије
с тим што се мери и касније,
па изгледа другачије …
И тако Шпанац размишља, јездећи ка граду
шта ће бити са њим
у животу овом
под небеским сводом
под небеским кровом
Корона-циркус 