,, …Смешна девојка
крстари тексасом
можда за хиљаду долара месечно
осуђује америчку интервенцију
отвара шкољке
тражи унуке Џингис – кана
вашу дефиницију демократије
а ја постојим овакав какав јесам
уз пола литре пива
и три пржена јајета
на пространој тераси хилтоновог хотела
осам векова касније
са електронским језиком
у чардаку
ни на небу ни на земљи “
Мирољуб Тодоровић ,,Осам векова касније“
Док читам новине у очевој кући
свашта не знам, а не знам ни овако
пуштам себе данас, кренућу кад кренем
неће ми бити добро, али ће ми бити лако
Биће ми лако да кренем, јер нисам на послу
нити у разговору глупом, што га описа мој кум:
можда ћу код Симбета, можда код Јумбе,
а можда ћемо чак и код Декија – попити рум
Док читам новине рачунам, када је рођен песник
који је веома стар , али још увек у телу живи
и како сам Аци писао да Марину не волим;
Абрамович такозвану, а он поче – да ме криви
Док читам новине у очевој кући
гледам статистику, развод на четири брака;
размишљам да ли ћу мајицу свући
да ли ћу кренути у стан, пре пада мрака?
Мој отац је стар и солидно се држи
прича са сином, иако син новине чита
помињемо Амере, Русе, Немце и Кинезе;
Врангела, Колчака – и терористу Тита
Док читам новине у очевој кући
Испред је А ФЕ ЖЕ –
Ту – моја сестра, жена и снаја
Летњи је дан, скоро је сумрак
Топао ветар и дечија граја …
Корона-циркус 