Хтео бих да кажем седам осам – до хиљаду речи
О оним бољима – и вишим
О онима који су умели, смели, могли
О оним скромним, тишим …
Но потанак је мој дар;
Упорност – много већа …
Али још нисам кувана нога
Ни Весићева везана врећа
Много ствари нећу сазнати – док не умрем
Понешто никад нећу признати – да не умем
Стога ево га, само оволико – уочи поноћи
Ако неког орасположи – и мени ће помоћи
* * *
Осећам поново, изнова, све јачи и јачи бол у плећима.
Не би људи веровали, а и кој ће им –
Да причам шта сам све чуо на наставничким већима
Осећам и нешто као осећај, док ми мисао, нова, титра;
Ако бих речи нашао, па распремио –
Оживела би их Пантина електрична ђитра …
