Хтео сам,

Хтео бих да кажем седам осам – до хиљаду речи
О оним бољима – и вишим
О онима који су умели, смели, могли
О оним скромним, тишим …

Но потанак је мој дар;
Упорност – много већа …
Али  још нисам кувана нога
Ни Весићева везана врећа

Много  ствари нећу сазнати – док не умрем
Понешто никад нећу признати – да не умем
Стога ево га, само оволико – уочи поноћи
Ако неког орасположи – и мени ће помоћи

* * *

Осећам поново, изнова, све јачи и јачи бол у плећима.
Не би људи веровали, а и кој ће им –
Да причам шта сам све чуо на наставничким већима

Осећам и нешто као осећај, док ми мисао, нова, титра;
Ако бих речи нашао, па распремио – 
Оживела би их Пантина електрична ђитра …

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: