Човек који ми није брат, али ми је сигурно неки подаљи рођак

Док возим по некадашњој периферији
По нечему што није било прерија
Али је било замља сељака на брдима
Мало испод средње Еуропе
Гледајући из средње Еуропе
А сада је граница Врачара и Вождовца
И квадрат стана је преко два сома

Док возим, слушам MINOR THREAT
Нашао сам стари диск у колима
Па сам се право да вам кажем и обрадовао
Слушао, па пре него што сам овде почео да добујем 
По пластици
Добовао сам по воланској пластици
Мало певушио, мало заурлавао
Док возим, био сам мамуран
Али сам ипак успевао да видим 
Свет око себе, мало напред, мало назад, по ретровизору
И тако то

И видео сам жену која ме је јако подсетила на једну коју
Добро знам – не само лик, лик помало –
Него грађа, став, зелене панталоне и сив, лепо скројен капут
Фигура, и наочаре чак

И – онда – можда због тога – док сам возио –
Сетио сам се како је мој син полетео у загрљај, док је још био у вртићу –
Свом омиљеном стрицу, мом брату, који је био поред мене 
(али то уствари није био мој брат, већ човек налик на њега)
Толико сличан мом оригиналном брату
Да сам и ја био преварен очима, али нешто краће него мој мали син
А када је син схватио, мало се постидео
(а човек је имао став, наочари, боју – па чак и кариране лоне из којих мој брат тада није излазио)
Тај тип је погледао у мене, па се и благонаклоно осмехнуо
Када сам му рекао:
,,Ви сте мој брат…“
Схватио је.