Ко то тамо негде кочи

,, …већ видим себе како стојим поред једне од оних песникиња у замраченој просторији пуној дип хауса, тинејџери се клате а ми изазивамо непотребан немир код сваког који нас угледа , ви морате, назовите, објасните, да, да, како вам је откад сте се вратили у родно место, колега, добро је, професоре, само, сад нам затварају месну библиотеку, борите се, боримо се, свуда затварају,  све гасе, гасе, професоре, и, кажете, овде су падале бомбе, па, лепо је, лепо. “ 

Угљеша Шајтинац   ,,Оде све”

Чује се кочница 

Не раскрсници Његошеве и оне друге

Али не дешава се судар, не чује се урлање или слично

А то је све можда и зато што ја одлазим у другом правцу

Као и много пута до данас – и после

                                                  . . .

Чезнем да видим брата из веселог  Баната

Па да кренем на Југ, да још једном до обале дођем

Чезнем да Партизан некако узме титулу наредне сезоне

Да поносан, после тога – Устаничком улицом прођем

                                                 . . .

Вози ме тајгер на усељење и усеравање код Бишкета

Па прича, и он, каже, има душу …

А кад опази колегу из Беотаксија, а колегу сам видео и ја –

проурла (на ти смо већ пет минута):

,,Јеси видо – овај исти онај певач … што је сад умро …како се зове ….а да….

Марјановић … онај што је певао по Русији …ти си млад (пази пази) .. ааа – знаш…

А ко зна – можда и овај мој колега лепо пева …. па и њега прозову Ђока … хе хе хе ….“

Тако ми тајгер, из фирме Пинк, приповеда …. 

                                                  . . .

Док чезнем, јутро је, добују прсти по пластичном слову

Нисам преалав али бих волео – неку мало лакшу лову 

Не да се бахатим, урнишем или пустим преко мере

Човек треба да ради и труди се – а не треба да с….

Док чезнем, знам шта још радити се мора –

Због очевих речи

-Брода са пуним једрима, жене која игра и коња у галопу –

Али нешто сам стигао, брате мој – за оно мало душе – 

-Од јутрос – а сад одох на бурек – на клопу –

                                           . . . 

Све се, понекад, стигне …

One thought on “Ко то тамо негде кочи

  1. У име цитираног проглашавам ове делове поетске прозе важним делом оног што ће тек бити! Курва од аутокорекције на тастатури мобилног не да ,, поетске“ ни после ,, поетск…. “, зато је овај део космоса у обамрлом курцу.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: