Шибе прилази маторој Циганки –
која би могла да буде и Кубанка, Порториканка,
и Гркиња, и Јерменка
али је, ето, Циганка –
то све на пијаци
која је добила име по Влајку Каленићу
И пита је –
да ли може да јој да 100 динара за кутију?
To je кутија
лимена
метална
симпатична, очувана, из прошлог века
са неком прошловековном рекламом
и Шибе је одма смешта у неки свој мождани регион.
Можда ће је препродати, можда ће је неком дати
можда ће је убацити у неку трампу
а можда постане и сталак – за лампу…
Циганка на то поприми полупорторикански поглед
нарогуши се, и пита
,,Јел ти мислиш да сам ја луда?“
Шибе је пита
,,Па колко онда?“
А она се малко откамени, па каже, ни пет, ни шес
,, 200 …“
Шибе јој да, и узме своју нову кутију.
* * *
Гонзалес се скоро развео
није му много жао
и не изгледа да му је жао
ал опет, овако, кад помисли човек
ипак су он и Невена били у браку
скоро четврт века
Син Бојан је на сигурном, у Енглеској,
студира код Невениног брата
у неком делу Лондона
код станице Остерли
или тако нешто
ко ће све да памти
Имају по стан, два, три
и били су у браку, па сад више нису
што је било било је
а што није било биће
јер свет се окреће
а и људи, кад неко прође…
* * *
Шпанац пре неки дан претрну
гледајући неког маторог како претрчава улицу
код Душановачке поште
умало да га покупи дваесшестица у спусту
низ Крушевачку
али матори уз полуплесни скок
некако измаче
После је Шпанац видео типа, у граду,
и знао је да ће га описати Шибету
(који воли и егзотику
више него што је Коча волео Леку,
а овај Титу, а Тита прво Стаљина,
па партију,
па Амере
а и егзотичне девојке, редом)
јер Шибе поред ретро предмета
воли да види и ретро људе –
али посебно урбане мајмуне, и тако те…
Тек, тип је имао истетовирани Калашњиков на врату
нешто мало бижутерије око зглобова
и мајицу која упућује на тв криминал
са неком полумафијашком поруком
иначе, био је јако ситан
у друштву још једног, ситнијег…
* * *
Јутро је.
Има ту мало рутине.
Ипак, пију кафу, и причају – Шибе, Гонзалес и Шпанац…
Корона-циркус 