. . .

Знаш, морам да ти кажем нешто…
Није ништа страшно…
Мислим, ми смо причали о свачему, али чини ми се да ништа није било овако озбиљно…
Макар за мене…
Ово друго су биле свакодневне анегдоте, оно што се прича уз рад, чисто да шихта прође… Драгоцено и једино време нашег живота, а да брзо прође…
Истина, у тим нашим разговорима улазили смо и у дубину… Више ја, који сам се разметао искуством и елоквенцијом, а ти си широких очију слушала… На крају крајева, ја сам старији, видео сам света, учио школе, већа ми је плата него твоја…
И сад…
Све те гледам…
И то ме мучи…
Знаш… Ја ништа не тражим од тебе… Само хоћу да ти се исповедим, јер се надам… Да ће ми откривање те страшне тајне развејати ту страшну тајну… Или је макар… Или је макар учинити подношљивијом…
Знаш, ми радимо заједно већ десет година, а ја се тачно сећам тренутка када сам се загледао у тебе…
Мислим да нисам давао никаквог знака да то нешто треба да значи… Јер сам се чувао… Јер не желим да то нешто значи… На крају крајева, имам децу, имам жену коју… Скоро, па, волим… Тешко је после двадесет година брака рећи, заиста, шта је љубав… После… Безбројних расправа… Клања око безначајних ситница… Али, после двоје деце одгледане с великим пожртвовањем, посвећеношћу и љубављу… Зато кажем, скоро, па је волим… Посредно, преко деце… Ако може да постоји некаква посредна љубав… Јер, на свету има свачега. Чуо сам једног човека да изговара: „Моја бивша мајка…” А она жена је била жива… Само што, изгледа, није била жива и за оног сина. Бивша мајка, шта је то?.. Како било, мислим да и моја жена мене скоро, па воли!
А и ти!.. Имаш човека… Од своје најраније младости… Па, није десет година живота тек ништа… Сад, ако је он био твој једини… То не значи да он не може да остане твој једини… Ја сам последњи који жели том дугом трајању да стане у крај… Еј! Тога нема више!.. Такове дуговечности…
А ја… Ја те гледам… Са задовољством и са великим страдањем… Јер знам да та фантазма не сме да се оствари…

Молио сам се Богу… Молим се Богу да кад те угледам, да… Да ми поглед скрене… Али то је… То је јаче од моје молитве…
Знаш, увек сам се чудио што постоји толико приручника о јоги и источњачким религијским праксама, толики клубови и појединци који преносе тајне вештине јоге… А, видиш, никад нисам успео да нађем… Приручник за молитву…
Можда су зато моје молитве… Слабе…
Питам се, до ког ли небеса стигне моја најјача молитва?.. А треба их пробити онолико… Да би дошла до…
И не могу да лажем да нисам замишљао… Како би то било…

И да ли бисмо се кикотали заједно… Или би се ти кикотала сама, а ја овако… Премудар!.. Мргодио се твојој детињастости и некаквом хировитом смислу за хумор… Иако ја то, морам да признам, не видим код тебе. Ти си, заиста, млада, толико млада, али ходаш чврсто-чврсто, с обе ноге, по земљи… Можда си, чак, истих година као твоја мајка… А она је истих година као ја… Можда си и сама спремна да будеш мајка.

Него, није све то ни важно. Хоћу само поново да те уверим да ми је жао што те излажем непријатностима што мораш ово да слушаш, али… Те молим да ми помогнеш… Да развејемо ту тајну заједно…
Све се надам да нећеш рећи ништа… А, све се надам да ћеш рећи нешто… А, све се надам да…
И тако… Само сам то хтео да ти кажем… Дуго сам скупљао храброст, јер, није ми лако да… Покажем го стомак… Да скинем једну од маски… Јер, веруј ми, док ти ово причам, ја носим још дветри…
Из страха!..
Из страха…

Извини…
Знао сам да ће ти бити тешко…
И негде сам знао да ћу пресути жучи из моје чаше у твоју…
Жао ми је због тога…
Све сам мислио да ћеш ти то лако да… отресеш са широких рамена, као… хир једног… средовечног фрајера… Који је зажарио своје карналне очи…

И јесте… Волим ја да разговарам с тобом… Али, да знаш само како уживам да гледам док ходаш… чврстим бутинама… карлицом… широким раменима… целим телом… Тим твојим зифт црним, а уплашеним очима…

Ето… Сад знаш… да те гледам… Са задовољством…
Са чежњом… И са страхом…
Нека нам је Бог упомоћ…

2 мишљења на „. . .

  1. Dragi bratu u Hristu Acika, ti imas Bozju cistu, iskrenu, skromnu, introvertnu dusu…otud moja zbunjenost u vezi ove tvoje kolumne, ako je tekst istina…I ako jeste i ako nije, kao teolog imam potrebu da se osvrnem na ovakva iskusenja u zivotu. Pomoc za njih moze nam doci samo od Boga… kada se takve misli vrzmaju po glavi onda je to demon bluda koji nas radi a uz to on ubaci emocije koje je tesko savladati. A pravi uzrok je strast koju neki ne zele ili ne mogu sami da je kontrolisu, zamor materijala u braku i neka velika rupa koja se pojavila u ljubavi sa bracnim partnerom, koju treba sanirati…kada se ona popuni nestace i zelja koju ubacuje demon bluda .. ..on potstice zudnju, emociju, ubaci slike u glavi, uradi bas sve da covek ne moze da se kontrolise..ukoliko mu je to slaba tacka, uhvacen je u zamci.. Obicno ljudi ceznu za idealnim partnerom i brakom…Ali nijedan covek nije idealan onako kako mi zelimo da bude…i da se promeni partner i bude sa nekim drugim, posle izvesnog vremena bit ce isti problem..jer svako je licnost za sebe.. mi partnerima trebamo pomoci da porastu i da ih volimo takve kakve jesu..onako kako nas Bog voli, sa svim slabostima. I potruduti se da im vise dajemo ljubavi..Samo ljubav pobegjuje sve! Ako neko nije procitao moze uzeti za primer zivot svete Ksenije Petogradske . Ona neizmerno voli svoga muza iako je bio i preljubnik i raskalasan kao suprug..Kad se on upokojio ona osede preko noci i postaje jurodiv zbog njega…da mu Bog oprosti grehe bori se celi zivot, sve razdaje i posveti se samo Bogu..velika cuda.se desavaju na njenom grobu..Avaj, vratimo se mi prici o ordinary peoples..
    Sta se desava ako se padne na iskusenju i udovolji strastima?
    Ubuduce ce se non stop menjati ljubavnice ili bracni drugovi..? Ne.Nije to pravi put….u svakom coveku je mnogo razlicitih ljudi..treba naci i izgraditi zajedno onog pravog u svakome od nas….to je i proces i borba, ali to je i trajan uspeh ..U protivnom sta preostaje… kada se poda ruka demonu bluda onda je to ulaznica za pakao jos na zemlji..on to jedva ceka ..da obori nash prag predostroznosti!!! ..I onda dogje i druga i treca i cetvrta ljubavnuca ….krug bez kraja..tone se u zivo blato sve
    dublje…nece taj demon da odstupi kada je video slabost da je neko pao….ili druga opcija je da se coveku ogadi od samoga sebe posle prvog bluda i potrazi oprostaj od Boga i prestane sa tim. Ja znam po licnom opitu , da je najveca ljubav BESTRASNA LJUBAV. Tako volimo Boga, roditelje, decu…Mog pokojnog muza sam.najvise.volela na svetu i on mene nekoliko godina kada je bio tesko bolestan…onda smo se bestrasno voleli do Neba..nikad nije bilo vece i punije ljubavi….Sad znam koja je najveca i najuzvusenija ljubav….upravo ta!
    Inace oko pomenutog poblema u tekstu bilo bi dobro da se covek upita jel bi voleo.tu osobu ukoliko ne bi mislio na blud sa njom? Jer onda ona vredi u tvojim ocima podjednako? Ako je nesto sudbonosno i dvoje ljudi ne mogu da zive jedno bez drugog, onda je jedino posteno odmah se razvesti obostrano i poceti novi zivot…jer Bog dozvoljava razvod kad je preljuba u pitanju, a preljuba se ne odnosi samo na blud vec i na preljubu u srcu…znaci da ljubavi tamo vise nema… zato je dozvolio..ako neko nije spreman na raskid, onda je to samo iskusenje lukavog…i.proci ce.Treba mu samo odlucno reci..NE.NECU TO! Drugi napad iskusenja vec ce biti slabiji, kao posle cunamija..i opet mu reci NE..onda ce doci treci najslabiji napad..i.kad vidi resenost tvojega NECU i da nije uspeo otstupice…pa ces se cuditi samom sebi kako si mogao tako lako nasesti ..Ovo se ne odnosi samo na blud vec postoji legija demona specijalizovanih za sve ljudske slabosti ..i svaka osoba je napadnuta tamo gde joj je slaba tacka…nekoga napada zeljom za pusenjem, nekoga da bude nasilan, drugoga da se prejede ili pije itd. Bitno je da on stvara sve uslove, zelju, emociju, strast za tim, racunajuci na nasu veliku zelju i slabost za tim, ali ne moze to uciniti bez nase volje..mi to sami prihvatamo i padamo…otstupamo od Boga!
    Zato jedino u smirenju se mogu doneti pravilne odluke, jer mir je Bog! Slava Mu i hvala Mu! Amin.

    Свиђа ми се

    1. Драга Зорице, хвала на времену које си издвојила и борбеним речима утехе које си ми упутила, стварно увек помажеш. Ипак, оно што си прочитала је само прича, плод маште, екстремизована, дакле, драматизована ситуација. Тако да, не брини, борим се толике године и са успехом возим слалом. Ипак, опрезности никад доста. Жива и здрава била!

      Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: