Шиља и Паја

„Ту сам ја, ми живимо на Вождовцу, и … тако, шљакамо по цео дан. Развозимо алу фолије и неке готивне плочице – радимо Београд – а одемо и до Инђије и Зрењанина – тако – најдаље…

Ово је мој друг Шиља – што се мене тиче …

Волим да слушам радио, идем у кладионицу понекад и играм фудбал са Сискетом, Бибијем, Алеком, Крлетом, Ајдаром,  Грицком …

Суботом идем на бувљак или у Бубањ поток па пазарим старе играчке. После препродам. Може ту фина лова да се узме.

Често радим нешто што ми се не ради. Возим до града, возим из града. Свирам кад ме исеку, свирам кад дуго стоје.

Мог друга Шиљу то нервира – он је човек мирољубив, миран.

Кад путујемо, слушамо радио. Волим Бајагу, а волим и Сениду.

Њу волим, а ове што циче ко мачке, а мисле да су и певачи и мангупи – све до једног би их послао у Скелу.

Кад возим, све радим. Идем жутом, прелећем преко пешачких, летим по аутопуту  – а на Славији, кад није гужва, улетим и у контрасмер.

То сам све научио од ћалета.Он је био таксиста беотаксија, а био је и неко мудо у синдикату.Од њега сам научио и да причам са пандурима кад ме зауставе.

* * *

Шиља каже да се све дешава са разлогом, али ја не знам.Не могу неке ствари да објасним, па то ти је.Не могу никако.

Шиља пости и иде у цркву, па тамо стоји по сат времена.Ја не стојим.Мислим, побожан сам и све то, упалим свећу, помолим се за боље дане, упалим и за мртве, али не могу да стојим – осим кад је Ускрс, Божић –  па одемо у поноћ, кад је пуно – тада да…. 

Кажем Шиљи да је важно какав је ко човек, али Шиља онда каже да је важна и дисциплина.

То је све лепо, али онда ја питам што попови возе мерцедесе. А он се мало наљути па каже – што сви помињете те попове што не помињете хиљаде и хиљаде мученика који су страдали за Бога и цркву.

Ја кажем – алал вера Шиљо браво у праву си, а он каже да неће да лаже и то је све прочитао код неког од тих, тих попова и тих писаца неких што пишу о Богу.

Али како год, мене нервира овај нови поп што је дошао у наш крај – млађи је од мене а вози нову киу, гланц нову.

* * *

А Шиља изгледа као мало да је глуп, ал уствари није, него је мало спор. Добар је – али га лако преваре.Тако је било кад смо ишли у школу, тако је и сада.

Мене можеш једном да урадиш, да ми се продаш – али само једном.

Јуче смо ишли по Дорћолу после сто година – и налетимо на неке Гробаре, моје другаре – па ми каже Шкода – један од њих, он је вођа – ајде бре Пајо види какво је време изађите мало на Бога Ра.

Шиља се мршти, а ја питам шта ти је то.

Шкода каже – Сунце.

Направимо ми ту паузу, па одемо даље.

* * *

После шљаке долазимо код мене, кева спремила пасуљ са кобајама – најбољи одавде па до Минхена.

Мој ћале каже да смо Шиља и ја камионџије из Дизниленда.

Шиљи драго, воли мог ћалета – а ја кажем матором – гласао си за Слобу, сад гласаш за овог дегена – сутра да се појави неки трећи и он би те провалио па би те преварио да гласаш – и сваки пут те зајебу и гурну дубље у канал – а ја бар поштено вртим овај ђеврек са овим болидом, а ти си био у том синдикату али…

Онда Шиља и мој ћале праве фронт против мене.

* * *

После ручка гледамо теве – неку емисију од јуче, неки гости – све го кретен, на пинку. Али матори гледа озбиљно, а кева отишла до комшинице Славице.

Дајем знак Шиљи и крећемо.

Матори пита дал знамо де идемо?

 Jа кажем у Дизниленд.

Сутра је нови дан – уствари треба да идемо у Пазову.

Дизниленд ће да сачека… а вас две де ћете кад попијете кафу, оћете да вас одвеземо негде?“