Каже незнавена жена са радија:
не разумем зашто се буне што ће кафићи и ресторани радити до 14 часова..
Наставља незнавена жена:
кад можеш да понесеш ћебенце и седеш на ливаду..
Вероватно ће разумети зашто се неко буни, кад је на истом том ћебенцету неко буде силовао, а не нађе се нико да јој помогне или макар да се побуни..
Само у Београду око 60000 људи живи од угоститељства, ко зна колико је то породица али шта ћеш ти размишљати, кад можеш да седнеш на ћебенце..
Незнавени људи са телевизије су прво снимали нас лизаче кашике..
Затим су уперили прст у Зара жену и људе који се тама причешћују..
Онда су снимали људе како скијају и ове што на митингу једу сендвиче..
После је дошла сахана патријарха..
Стршно, страшно, затуцани верници исприћају леш и угрожавају незатуцане грађане..
Стршно, страшно..
А сад, кад се испраћа леш (термин незатуцаних) уметника из Новог Сада ништа – нико да прекори или прстом упери..
Слава Богу изгледа да су мало напредовали и коначно схватили да треба оставити људе на миру..
У миру да се опростимо од онога кога волимо или поделимо тренутак до којег нам је стало..
Мислим да ипак нисте напредовали, него само решили да се не замерате својој публици, која свет мери собом и разумевање изједначује са сопственим потребама..
Нек нам је лака земља свима..
Човек на коњу несметано пролази..
Ми неспутано трчимо..
Машемо једни другима..
Нешто касније, други човек на коњу баш и не зна шта ради..
Љубазно нас замоли да станемо..
Стајемо..
Каже, да не уплашимо коња јер онда не зна шта ради (коњ)..
И тако..
Функционери који баш и не умеју да јашу, дуги низ година кривица за страх налазе у људима који слободно трче..
Ово је само слика једног дана и одсјај неколико деценија..
Страх је у реду..
Људи су се вазда плашили висине, док су други ходали по литици..
Једни и други су све до сада несметано живели..
Неспутано и спрам сопствених осећаја..
Корона-циркус 