Смрзо сам се и угазио у говно.
Био сам добро расположен, па сам и остао;
Једино што гиља мора да се очисти пре повратка у топло
Али моје срце што ме пробада ћути већ неколико сати, или више
Читам што ми шаљу, отписујем, разумем, варам себе, али лепо, да сам стрпљивији
Гледам младе кокоши на станици, дотеране, па се приупитам да сам мало млађи да ли би им рекао
Нешто лепо, да ме примете; овако исто могу да ме примете, али као стрику, који се облачи спортски јер је негде још млад
Боле ме и руке и ноге и леђа и глава од фудбала пре три заласка сунца – био је то немирољубив фудбал, али нико није тражио фаул, па, за промену, нисам ни ја
Брат се враћа из Српске Републике – каже да нам ваља пити кафе сутра код Шибета има да ми прича – не зна шта се овде све догађало и лепо и није нимало па ћу ја да му кажем… Ко други, ја сам старији брат
Колики је само људски живот, шта све стане, слије се, снева се, саставља и покреће, раставља и растаче… Док идем у топло, а смрзо сам се јер сам се обукао за пролеће, а сад је вече, зима зима, али блага – помишљам да купим пар пива па да их саспем у гркљан јуначки на тераси, без обзира на захлађење, а и да уједначим температуре… Ипак, радње не раде
Јутро када је дошло, изишао сам на терасу да узмем гиље, па сам сишао доле, да чистим. Комшија ме пита кроз протокол мимохода – да ли сам вредан – кажем да јесам и да чистим гиље за фудбал – ако ако ти још играш браво браво – како да не кажем ја и онда рафал додам фудбал није игра на живот и смрт фудбал је много више од тога – јао крвав си каже комшија и одлази кроз полусмех – нисам мислим се него су патике нашле своју срећу – и тако мислим, и чистим…
Корона-циркус 