Срећан празник, несрећни Срби..

„Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Васкрса, а данас је српски Велики Петак“..

Свети Сава је највећи Србин који је живео, живи и живеће..
Принц који је постао монах..
Господар који је одабрао да буде слуга..

Ових дана, ми – његови далеки потомци (даљи него што треба), расправљамо о споменику оца Светог Саве, Симеону Мироточивом..
Кажу неки: проблем је величина јер долази до изражаја наша низина..
Други опет кажу, проблем је цена..
Трећи веле, архитектонски се не уклапа са канализационом структуром Калуђерице..
И кончно неко уочи, баш уочи празника, да Стефан Немања уместо крста, у руци држи мач..
Омг.. Што би рекли наши стари..
Добро је да је ту..
Таман држао у једној руци асепсол, а у другој тоалет папир јер такав смо народ сад..
И зато данас прослављамо српски Велики Петак, а не Васкрс..

Свети Сава плаче, свети Симеон миром точи, а ми се ево растачемо непрестано..
Расипамо..
Растајемо и у расејању распињемо..
А зашто?
Да бисмо били у праву?
У односу на кога?
У односу на Христа и Светог Саву – ми смо свакако искривљен лик..
Нисмо чак ни наличје..
Уместо просветитеља – у школе смо ставили слике владара, инвеститора и онога што данас држи пажњу али не и будност..

А ми?

О потрошњи трошимо и ово мало преосталог времена..
Истрошени људи износе, разносе и сеју своја мишљења..
Тако посвећено, као да је то само зрно пшенице, од којег ћемо сутра хлеб јести..

Могли бисмо и након дана у ципелама, увече да размењујемо чарапе са пријатељима..

И оне имају искуство једног дана..
Имају окус, па кусите – можда вам се поклопе укуси и задовоље сујете..

Потребан је критички осврт на целокупну ситуацију..
Не осврћемо се за сопственим траговима, па ни не видимо да је једино критично – беспуће којим одлучно газимо..
Доводимо све у питање јер нам рацио каже да је свет пун превараната..
Па сети се само шта си себи све обећао(ла), пре само пар дана..
Да ћеш баш од ове недеље „окренути други лист”..
И коме после да верујеш..
Сагласан сам – треба се чувати таквих људи..

Кад се све сабере – много је одузетих..

Правду тражимо, док о истини ћутимо..
Само радимо свој посао..
Разобличени страхом променили смо лични опис и ако то није у опису радног места..

А данас је празник..
Прославићемо га у кругу фирме и у оквирима форме..

„Шта је то? Свети Сава основао свету школу. Где је данас Свети Сава у школи? Свети Сава је протеран из школе. О несрећни Срби, чуј Небеска Србијо! Свети Сава нема приступа на београдском универзитету. Свети Сава нема приступа у основним школама Српске земље, Свети Сава нема приступа ни у каквој школи. Шта се то збива са Српском земљом, шта се то збива са српским човеком, шта се то збива са несрећним Србима? Издали Светога Саву!’’

Друга су времена, а ми давно нисмо први..

Испрва није тако деловало..
Дела су говорила уместо речи..
Очито, речито говоримо само где сигурно нећемо угрозити нашу сигурност..

Несигурни у себе, све доживљавамо као напад..

И тако, док вриштимо једни на друге,
Он кроз јецај шапуће:
волим вас, децо моја..

’’Опрости нам оче Саво… Плачи, плачи над српском земљом, немој се утешити док нас Србе, несрећне Србе не опаметиш и поведеш путем Христовим.”

Нећемо се ни ми утешити, све док не почнемо да мислимо молитвом..
Кад смо код тога, да се помолимо:
Боже, милостив буди нама грешнима..

Срећан празник..

Христос Васкрсе..