Кроз маглу и кишу дише зрак

Док нам Амери продају препакованог Пекића
У љусци од киндер јаја, и дечијег смеха –
Ја попиздим кад гнусну рекламу видим,
Плашећи се, још више, сопственог греха

Проблеме имамо скоро сви – комшиница Драгица,
Фудбалери, радници, тајгери – и остатак света,
По чудној основи све око нас мери правде вагица,
И тако је одувек – и ако не разумеш – па ти смета

Синоћ смо играли фудбал у школи са бројем 11
Мало нас је било, али се игра брза пружала
Морало је, због малобројности, много да се трчи
Храбра дружина је играла, и храбро се држала

У дане лажног зимског пролећа, на кума мог мислим
На далеке пределе – Беч и Зиминског Марка –
На велике мајсторе које сам волео и ценио
„Све је то омама људских очију” – и варка…

  . . .

Али не желим, чак и кад очај влада
Мој или туђ – лоша вест или страх
Не желим и нећу да говорим и мислим
Да све је мука , пепео – и прах…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: