(од Боже Зеремског)
У раним сатима, вечерњим
када крошње савија ветар, песмом сивом
два брата на овој слици,
напунише своје спортске стомаке – пивом
Браћа су одрасла, па на одговорност
не зову их више родитељи – већ жене
и у једном тренутку, кад већ се мора
старији, полако – одлучи да крене
Одлучи полако, али крену тихо
са помишљу да се ускоро врати
ал дан би предуг, препун посла и брига
и умор га код куће смлати
У сну што уснио је, слободи рад
као да опет је безбрижан, млад
он виде кафане препуне људи
па стаде да се радује, али и чуди
Сањаше вотку и фино друштво
крчмарице младе и бучну песму знану,
и исто тако, весеље велико
што нова титула припаде – Партизану!
