Врло корисна прича о крви

Имам једног пријатеља који често виђа неидентификоване летеће објекте. Стално они падају на нас. Само, он врло често није у стању да идентификује много шта. Зато што много пије, а воли и да помеша алкохол са антидепресивима, нарколептицима, аналгетицима и разним таквим ђаконијама. Шта год му дође под руку. А онда, седне и предвиђа. Корисно ми је поведао тако летос о Талијанцима. И предвиђао о Наполетанцима.

А Наполетанци ко Наполетанци, темпераментни ко и остали Медитеранци, оће и да запевају и да заиграју, па и за појас да задену и ког Молотова да фрљну на какву званичну зграду кад затреба. Але, але!!! … ево, и Алемани! Хладно прецизни, инџиљерски систематични, педантни и уређени, а опет,  умеју и они да фрљну. Па где баш посред Роберта Коха?! Дозлогрдило, брате!

Нова нормалност вргнуће нас тако у ситно танцовање у врзином колу на нашим малим изборима летос (на којима у врањском Нерадовцу Мађари развалише на парламентарним изборима (!)), а онда слушасмо велике вести с оне стране велике баре. Све то исто, само много веће бројке. Знао сам да у њих, у Ју Ес ов Еј, има онолико теле-еванђелиста, који се савршено уклапају у мизансцен Лас Вегаса, са осталим low life-овима. Нисам знао за ову нову институцију теле-председника. А и тај би се уклопио у Лас Вегас. У ствари, њему је сасвим свеједно где је. И за шта се, заправо, кандидовао. Као и онима који су га, заправо, кандидовали.

Вирус се по кафићима неће ширити до 21 ч. А тада ће почети. А почев од данас, барем код нас у Србији, придруженом емирату без права гласа, изгледа, помериће активност раније, од 18 ч (UTC +1).

Навело ме је све ово да размишљам о језику. А и иначе волим да размишљам о језику. Односно, интервенцијама у њему. Нарочито насилним, неорганским. Схватише „они“, коначно, да је ту кључ. Језик је нераскидиво повезан са перцепцијом. И збиља говорници удаљених – и у географском и у структурном смислу – језика живе у различитим световима. Неки језици немају категорију футура (како можеш знати шта ће се у будућности десити?), неки немају категорију множине за одређене контексте за које други језици подразумевано имају. Дословно, реч ствара свет. Кад именујеш нешто, то нешто се објективизује. Не само политичка коректност, која је нама са ове стране негдашње ,,гвоздене завесе“ стари знанац у лику ,,вербалног деликта“, не само новоизмишљене личне заменице за сваки од 72 новонастала родна идентитета, не само ,,социјална“ дистанца (где се подразумева ,,физичка“ удаљеност; не знам, а можда и још понеко исто тако, зашто баш мора да буде и ,,социјална“ приде), ово набрајање се може отегнути унедоглед… последња ,,истраживања“ указују да је најбољи начин заштите од вируса у подземној железници (ово је, колико сам у пролазу крајичком уха успео да ухватим са кутије, било везано за Шпанију, можда и Велику Британију, па отуд акценат на метроу, али се, свакако, подразумева сваки јавни превоз) – непричање. Дапаче, не само да је препоручљиво не разговарати, вероватно би пожељно било и не гледати у смеру других људи (сећамо се, у првом таласу вирус се ширио и преко конјунктива – сад против овог друго-треће… таласног, мутираног, законом привезана маска – испод очију – изгледа довољно штити). Ваљало би додати да је једина стопостотна заштита – недисање.

Језикозналци структуралисти су нас учили о функцијама језика. Једна од функција је и магијска. Ову је  инстиктивно народ осећао – па градио табуе око одређених речи.

У низ друштвених догађаја у Гејцовом (Bill Gayatz; aka William Henry Gates III, aka Девета Капија) аранжману, уметнуо се и жовијални Id2020.

,,Способност да докажеш ко си јесте фундаментално и универзално људско право“.

Подразумева се: то мора бити у дигиталној форми. Никако другачије. Такође, нико у том кружоку маленом и не помишља да се запита, па можда и понуди одговор, какве везе некакав пришивак (ма какав) има са тим ,,КО“ неко јесте – некмоли некакав низ нула и јединица. Ми се, наводно, убисмо да се изборимо за право да будемо дигитално идентификовани. Читав ток људске историје водио је ка овом зениту, врхунцу еволуције: НАС, „са штрафтастим пастама за зубе и хидрогенском бомбом“, како је лепо говорио покојни Џон Ентони Вест, са избореним исконским универзалним правом.

,,Свако има право да буде идентификован“.

ВоимјаОтса! Ова врста демонског цинизма звучи познато.

,,Аrbeit macht frei“

Тако ће се у врло блиској будућности стварати заумне нове поделе. Већ је, и то још пролетос, кренуло са аутоцензурисањем и полицајисањем људи међу собом, концентришу се табори: ,,брњичари“ колаче очи на опасне, неодговорне идиоте, који њих, иако су ,,заштићени“ маскама, опет некако угрожавају. Након што сурдукну RFID чипове, или какве већ нано-скаламерије са каквим већ нано-влакнима која ће се саморепликовати, директно у крвоток, ствараће се нова братства по крви, нова племена, нови родови. Вакцинисани против невакцинисаних.

Нови човек. Постхум(а)ни.

Срећни нам fasci.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

<span>%d</span> bloggers like this: