Док се фудбал спрема

Киша добује, у стану сам, пита ме брат шта радим гојим се ко свиња кажем пази да не добијеш свињски грип пази ти да не добијеш по тамбури

Киша добује утакмица се спрема добар је фудбал добра је то игра ипак се не зна шта ће бити на крају а у игри има и плеса и туче и знања и финте добар је фудбал да ти кажем све око фудбала не ваља

Киша добује па стане добар је фудбал а био је добар и рад на даљину док није морао да буде на даљину а ипак је морао јер ти си жив био у Италији а ја ко жив ко мртав на Вождовцу били смо претече рада на даљину док смо састављали ово што сад иде по Русији и по нашој Босни јеб.. зем.. ко.. Бос.. нем.

Јавио ми се пре неки дан Цимбе одлучио је да остави пушење у инат свима а посебно дебилима што сад масовно пропушавају да се заштите од невидљивог непријатеља о коме кризни штаб у дупе те гађа са све председником спичкарским устима и клиничком сликом камарилом гадном ко неке ружне ствари у природи, паразити неки, глисте, ух, одвратно – али Цимбе је карактер сећам се кад је за опкладу скочио са другог спарата није тада било ни трага ових што скачу по фасадама није капуера него е то – а сећам се и кад су нас зауставили у Црној Гори било ограничење 60 а цимбе возио 110 па је пандур рекао охо хо , рекорд  – а Цимбе се исцењкао па му дао 20 марака у што је лепо победити и – нисмо више брзо возили – пуб је рекао – ал немојте више

Ставио сам чаше за ракију у хладњак куме мој, куме мој, теку ми сузе нису од очаја не брини него ми жао што ћу морати да отпијем сам, а жао ми још нешто што не знам шта је али ми жао а и лакше ми да плачем сам кад нико не зна него да ме питају шта ти је па победиће Партизан други пут

И док добује киша ја знам да сам још жив ко мртав спичен али жив, спечен, са пар рупа, хопа цупа, налив перо навип воз, жив сам и ходам без обзира на болове и препреке волим децу волим Партизан окрећем се на улици кад прођу лепе жене кроз приградски део града у коме живим, бдим и заспим а кад се пробудим отићи ћу на посао макар до собе, док сви буду спавали ја нећу а после током дана како ми се падне само да не кукам то је императив хартија и ворд трпе све и боље тако нек људи читају и дишу не бојте се радујте се рају који вам је обећан то је код Селимовића а то је и из Курана он је имао душу да не заборавимо, никако не смем да заборавим – други нек забораве, ја нећу – подсетићу их кад прође.

А ипак је репрезентација најважнија, добар је фудбал

певаћу Химну, макар сам

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: