Letteratura

[Lettera – ит. – писмо]

Љубазниссиму господину
Александру Стојанову
Препоручено писмо на руке

Копнена лука Болоњa, Бентивољо, 4. јун 2020.
Предмет: Писмо дисциплинског спора

У складу са и за потребе чл. 7 Закона 300/1970 (Раднички статут) и важећих закона уговорних правила, оспоравамо следеће:

На дан 1. јуна 2020. године, око 10:00, у близини машине OBV за обућу, а у одељењу Аутоматизације, блока 15.1.2 Копнене луке Болоња, Ви сте намеравали да разговарате са колегиницом Де Ђорђо Данијелом, без одржавања сигурносне удаљености од 1 метра и без исправно подешене сигурносне маске.

У складу са и за потребе члана 7 закона 300/1970 (Раднички статут) и важећих закона правила уговора, подсећамо Вас да своја евентуална оправдања можете поднети у року од 5 дана од пријема овог писма.

Са поштовањем
Винс Принс Диша

Болоња, субота, 6. јун 2020.

Предмет: Одговор на Ваше писмо дисциплинског спора од 4. јуна 2020.

Поштовани,

Светску здравствену организацију, коју финансира извесни милијардер и такозвани филантроп Бил Гејц, ова држава, као и многе друге, прихватила је за врховног експерта по питању корона и многих будућих вируса. Ево, већ 2025. Гејц обећава долазак нове верзије оперативног система Корона. Еле, препоруке стручњака СЗО у виду наставних филмова о начину стављања маски имамо на свих једанаест мега екрана и у нашем предузећу, по правилу, у мензи и у зонама за одмор. Тако смо и за време пауза приморани да пратимо ту одурну представу, сркћући кафицу, како би смо остали будни и наставили да акционарима производимо кеш, сликајући доњи веш. На пример.

Ако Вас заинтересује, можете на истом сајту СЗО, одакле долазе ти спотови који се у „лупу” врте цели дан и ноћ, наћи и видео у коме се говори о томе ко и када треба да носи маску. Дакле, ако имате симптоме, или ако се бринете о некоме ко је заражен. Дакле, не и они који немају симптоме, иако је постала мантра да сви можемо бити преносиоци, јер – Je suis Corona!

Сад, како се на почетку сваке смене на улазу мери температура свима који улазе у фабрику, тачно знамо да они који уђу немају симптоме. У том случају, „следећи препоруке СЗО”, не носити маску није проблематично. Ја је, као и други, носим, јер су правила у предузећу таква. Сем кад сам за својом машином, што је, такође, по вашим правилима, дозвољено.

Кад би влада, на пример, по препоруци СЗО сутра донела нови указ да се на посао мора ићи без панталона, у доњем вешу, јер то убија вирус, ја такав указ не бих поштовао. И сигурно бих морао да сносим последице. Америчке војнике из елитне јединице „Фоке”, спомињем њих пошто је Америка италијански сан, е, те америчке војнике уче да не смеју да извршавају бесмислена и штетна наређења. То, онако, уз причу о панталонама.

Сада долазимо до најважнијег дела. Ја и тај такозвани колега, који је и поднео пријаву против мене, имамо дугачку историју неслагања по многим питањима, често ватрено суочаваних. То је још из времена кад је он био милимикро шеф и када је свој ауторитет базирао на ауторитарности милимикро позиције, а не на знању, или вештини организације посла и решавања проблема.

Тај је човек сад уграбио прилику да, под велом бриге о јавном здрављу, оцинкари и оштети свог дугогодишњег противника. А, замислите, још је и синдикалац, борац за права радника. Вероватно је решио да и он постане филантроп. Јер, видела жаба да се коњ кује, па и она подигла ногу. Тако се учи, кажу.

Али, ево где се сусрећу СЗО и овај наш локални филантроп. СЗО ограничава употребу маски на она два случаја зато што постоје и нежељене последице услед продуженог удисања ваздуха обогаћеног угљен-диоксидом, а без довољно кисеоника. Имам разлога да сумњам да је неофилантроп Палмијери, после четири сата непрекидног ношења маске, почео да халуцинира. Једино тако се може објаснити његова процена да смо колегица и ја били на мање од једног метра раздаљине. Моји сопствени сензори очитали су да је раздаљина осцилирала између један метар и седам, и један метар и чак једанаест центиметара. А, морате признати да сам био у привилегованој позицији, на лицу места, а такозвани колега на седам и по метра и под углом од 45 степени у односу на нашу осу акције, коју ми филмаџије и примењени фотографи називамо „рампом”, што је врло неповољан угао за тачну процену растојања. Има та ствар, зове се перспектива. Или, пројекција, речником нацртне геометрије. То нам ћеца кокошке.

Подсећам да нисам у експерименталној групи од педесет радника, која носи огрлице за мерење међусобне раздаљине и похрањивање тих података на сервер, тако да ће врло тешко бити одлучити се за једну од верзија приче на научни и непристрасан начин.

Пошто знам која Вам песма више годи срцу, то јест ономе што уместо њега имате, од Вас не очекујем правду. У најбољем случају, не очекујем ништа. Иако знам да ћете ми нешто, сигурно, приредити.

Живела Србија!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: