Поданици

Болоња, понедељак, 1. јун 2020.

Оно што је заједничко и партизанима и четницима је – братоубиство – у име правде. Правда није Божја, него људска, па и склиска јегуља, нарочито ако је до’ватиш с дебљег краја. А јегуља, коју сам јуче, у Малој Венецији, с оне стране Јадрана први пут кушао, кажу да, као и свака риба, смрди од главе. (Ова је моја била пристојно опрљена, па није.)

Исус је, веле, био протокомуниста. Цар је хтео да га смакне нулте године, пре него је и био близу доба кад је почео да има ученике и следбенике. Јер, власт тражи бесвест, презире просвету. Власт убире кајмак-порезу и тражи рмбајтен. А даје гаранције просперитета, у виду ветропир-слогана, типа – да направимо још школа и вртића – да вратимо све очеве из Немачке у Србију (нисам укапирао коликоструку силу гравитације су урачунали за тај халуциногени пројекат) и слично. Али, то важи за сваку власт. Црну, црвену, зелену, плаву, жуту, каки – посебно каки.

Дакле, није питање боје, питање је математике и пр%цената.

За само два месеца, пандемијски циркузанти, американски Кербер, Амазон Безос/Мајкрософт Гејтс/Фејкбук Цукерберг, омастили су се 34,6/8,0/25,3 х 10⁹ доларјев. То су данашњи цареви Изроди. Графички, то изгледа овако, в ништицами (само двомесечни бакшиш):

Дебелоуст ……………… $34.600.000.000
Капије ………………………. $8.000.000.000 (овај чека 20 х дивиденде од факцина)
Ћершепланина ………. $25.300.000.000 (овај не чека ништа, удупљао је мрс).

Није, дакле, ни малолетни краљ који се повукао у Лондрес, а није ни рањени Тито у пећинама код Дрвара. То служи само да се заметне кркљанац. А док то ради, мали % ликује, док се велики % тањи.

То је и сада намера. Тамо су неки црни кренули на поредак. Тамо неки бели, који су, најпре, угазили црног, чувају исти тај поредак. Прича се о ренесанси расизма, и све може да буде, само нема стаклених гаћа. Али и то ће Гејтс, гратис уз факцину да дели, мој баћа. Ипак, 2000% је то.

Маскирани већ одлепљују. То су они који хируршку маску носе као одличје племенитости, па племенитост још нагнају националном заставом која маску краси и чини отпорнијом, или оплемене естетику љубичастим сатеном, да сева, и на сунцу, и у мраку. А, ипак, поред све племенитости, отровани сопственим угљен-диоксидом, траже у кога да упру прстом, а да није влада и њен кретен-декрет. Јер, влада има полицију, а полиција има начина, а колега на послу, или купац у супермаркту – нема, па могу на њему да се издрхтавају до миле воље.

Данас сам имао и једно и друго, и посао и суперамаркт, онај Лидл. А било је и издрхтавања, јер ми је нос вирио изнад маске, а нисам имао ни пластик-рукавице за дохватање банана. Колеги сам дао упутство шта тачно да уради са сопственим седиштем, а продавцу оставио већ нагомилану робу да је опет лепо распореди по полицама. И пар додатних упутстава на ћирилици у вези са седежницом и проточним бојлером у власништву.

А сада чекам и факцинаше. То ће, тек, бити.

Значи, ни партизани, ни четници, него ко где може да се ухљеби и уз хљеб – сланннице. То је наш непријатељ. Опортунизам, конформизам и дупувлакизам. То ће се дати опипати, али зато Кербер – неће.

Црни ми, чини се да су наша црна браћа наша једина узданица. Ни Трамп, ни Пућин, ни Стаклогаћин.

А идеали? Чим спустиш џепни хипнотизер, дотакнеш један – ај, Кармела!

„Ја знам да власт, да систем политички – било који, можемо га назвати како год хоћете, или тиранијом, или демократијом, почива на – поданицима. Ти поданици су особе које нису у стању да самостално креирају, а желе да буду у центру пажње, да буду уважени, да имају одређене привилегије и они се стављају на услугу систему, који их – награђује.”

Због управо изреченог, Живојин Павловић никад неће имати улицу у центру Београда, јер ће увек бити и политичких система, и поданика, на којима ће се систем заснивати, а којима се, сигурно, неће допадати препознавање у Жикином прозорљивом аксиому. Да ли то значи да Калуђерицу, Борчу и Земун држе анархисти – не знам.