Код златног књижевника

На слици: Ресторан на Монмартру: Фотографија: Архива аутора

Након окончане промоције књиге једног новосадског песника локалног домета, по добром старом обичају, домаћин скупа, повео нас је на вечеру у ресторан по сопственом избору. Убрзо смо се обрели „Код златног књижевника“, пар километара узводно од Моста слободе, на десној обали Дунава. Љубазни конобари су се истог часа створили крај наших столова и ставили нам се на располагање. После неколико уводних пића, на ред је дошао избор оброка, али се исти сводио на одговор на једно необично питање које су нам посвећени послужитељи љупко постављали: „Који је Ваш омиљени писац“? „Чехов“, изговорио сам затечено у своје име, након што су се изјаснила остала  четворица са стола који смо запосели. Сат времена доцније, љубитељ Булгакова је добио  фламбираног Бегемота, добро опрљени комад мачије задње бути, заљубљеник у Толстоја је послужен грилованим Платномер татар бифтеком (по среди је коњски каре), комбинованим са путером и препеченим хлебом, Кундерином обожаватељу је сервиран Карењин у deul-gge сосу, а мојој маленкости, Каштанка, такође псећи одрезак, куван са камилицом, маслачком и различитим степским зачинима. Погледали смо се, не без чуђења, а затим сви истовремено, као хипнотисани и са запрепашћењем усмрили поглед ка суседном столу. Тамо је, наиме, са остатком књижевне дружине седео наш крушевачки брат по перу, фанатични поклоник Албера Камија.