71. дан – Ћинхунгтао

Болоња, уторак, 19. мај 2020.

Поштовани купац
Здраво
Веома тужан примио твој захтев за враћање робе
Молим пошаљи слике неисправних производа
Одговорићемо фабрици
Ако је ситуација тачна поново ћемо ти послати нови пакет
Нисам ти пружио задовољавајућу услугу молим те да разумеш
Спреман сам да ти пружим задовољавајућу услугу
Молим отказивање захтева за враћање робе
Надам се твом опроштају и разумевању
Желим теби и твојој породици здравље
Пријатељ из даљине
Ћинхунгтао

▶︎ ▶︎ ▶︎

Спорни артикл наручио сам 24. априла. Андреј, који је од почетка добровољно нам наметнутог затвора умислио да је хијена, почео је да се саживљава и са другим животињама. У датом тренутку, то је био гепард.

Пао му је зуб, па је захтевао исплату припадајућег бонуса од стране „ville di zubi”. У нашој кући постоји још један ентитет задужен за исплате истог додатка, али по Вериним извештајима, агенција „Ratoncito Perez” (Mишић Перес) је у заостатку већ четири зуба. С друге стране, Вила Зубић, или Зубић Вила, како је писало у прозивнику школског дневника, редовно је исплаћивала и, у конкретном случају Андрејеве тројке, великодушно предложила да уместо кеша, оних пет €врића, допринесе један велики зидни тапет са гепардом, у складу са могућностима коронарних транспортера, то јест, да стигне кад стигне. Прихваћено је усклицима одобравања.

Експрес-поштар се појавио ненадано, јуче, већ после дваес’два дана од наруџбине, а дваес’два дана пре обећаног датума испоруке. Ни рано, ни касно. Експрес-поштар је херој коронарног транспорта, помислио сам, али сам одлучио да не обавештавам Андрејка, јер знам да би баталио о’лајн час географије и све остало, само да бисмо одмах кренули да лепимо постер-тапету.

У неки час, ето ти њега, открио је ролницу и само подврискује!

Скупио се конзилијум, Вера, Андреј и муа, да већамо где ће најлепше бити фиксирати гепарда. Један зид, други, трећи, горе, доле, ја сам гласао за плафон изнад Андрејевог кревета; мала иконица Светог Јована је ризиковала да изгуби повлашћено место на источном зидићу, али, али, али, све се лепо завршило. Кад, отварамо ролницу, одмотавамо и схватамо да је много мањих димензија него она на рекламној фотки. Хммм… Читам опис, све регуларно, пише 65х70 центи. Класична превара типа „све пише, што ниси читао, фотографија је само у сврхе презентације производа”. Добро, ’ајде, важно да је стигло.

Сад, треба протумачити упутство за лепење. Није баш једноставно из лоше одштампаних фотки и штурих вербалија. Углавном, капирамо да треба одлепити „транспортну фолију”, прелепити је преко Африке и гепарда, лепо окрпарити да транспорт покупи са масног папира и пребаци гепардове мрље у облику Африке на зид. Опет крпом испритискати да се све то прими на зид и, најзад, скинути транспортер. Питам се, а што нису они све то већ спремили, па да ми само одлепимо и пренесемо на зид, ипак је неколико кликова мање, а не видим неке технолошке препреке за процедимент. Него…

Такси-фолија креће да скида мрље с мазе, кад, да видиш, не само да купи црне мрље, него се и носач-масна-хартија с њима цепа! Чек, да пробам с другог краја. Исто. Трећи. Четврти. Џаба. А постер и није баш џаба, 18 ливр€ја.

На велико разочарење, које често прати велика одушевљења и надања, видимо да ово неће моћи. Испод брка псујемо кинески квалитет, све троје, и одлучујемо – нема друге, треба вратити у исту ону Кину из које је дошло. Вратити пријатељу из даљине. Вратити, разумети, опростити и пожелети здравља њему и његовој породици.