Блеф

Београд, Звездара, 8. мај 2020.

У металним кутијама, које су биле дом погрицканим финим чајним кексићима, с наштампаним млађаним девојчурама које од сунчевих зрака штите розе сунцобрани док оне као случајно испуштају своје везене марамице и померају тло под ногама удварачима са улаштеним ћелама, живе успомене.

Мртве ствари живахног изгледа су од суштинског значаја за животарење усахле садашњости у којој и најбезвезнија или најбезначајнија лична историја представља уточиште и сигурну луку.

У неколико таквих кутија живе ствари мојих предака. Најдража ми је баба Натина кутија у којој чувам њене чипове за покер. Наталија је била опасан играч. На мућку је добијала своје противнике. Дословце их је „драла“. Од десет одиграних партија покера, девет је добијала. Статистички посматрано, нереално је. Међутим, тајна њеног успеха је што она није била коцкар, већ љубитељ лове. Играла је промишљено попут генерала који тактички извлачи и спашава свој пук од непријатељске војске или пак опкољава и затвара круг онда када непријатељ то не очекује тј. кад је примирје.

Како је укинуто неуставно проглашено ванредно срање стање, са задржаним ванредним мерама, ради спровођења избора на којима ће садашња власт продужити четворогодишњи мандат, увећати чланство и додатно отежати тешке џепове, све снажније се осећа смрад скуваних жаба, јер нису правовремено ухладњачене.

Волела бих да ми стручна лица објасне шта је уопште факинг Корона, а колико пратим (теорије) завере, они који знају, превише су знали и сада нас чекају у некој другој димензији и с њима умеју да комуницирају назови спиритуалисти тј. призивачи духова.

Самоубице кад скачу, скачу с високих спратова а не с трећег или четвртог, где се умире мучно и полако уколико не тресну директно на бетон или се рецимо пробуразе на шиљке гвоздене ограде. Заправо, лажне самоубице бивају обогаљене те тиме и опоменуте.

А је л би ти скакао/ла с прозора из приземља да се убијеш?

Ако би, боље се убиј одмах, али стварно, јер је пун свет несрећника који хоће по сваку цену да привуку пажњу на себе.

Огрезла сам у анксиозности и пре ових корона морона пиздарија а како се све одвија (по плану) смеши ми се психоза или бар психотични испади.

1999. године смо били увелико ненормални. Дању се одвијао као нормалан живот а ноћом смо чекали да нас звизну пројектили. Кад се сетим свих оних идиота (ко схвати лично вероватно и јесте идиот) који су ординирали по мостовима са метама у рукама. Као дођите, као чекамо вас (голих нам рукама). Много су они згутали партизанских филмова па се уживели у улоге.

Сећам се, урла сирена за узбуну, а ја се фарбам, као, ако ће да се мре, да будем добра мртва млада риба. И кокошка има вијугу више за размишљање. Зар је природно понашати се разумно у неразумним околностима?!

Ово је време колективно индукованог лудила.

Радо бих погледала приходну књиговодствену страну, односно разлику између набавне и велепродајне цене маски за једнократну употребу и силиконских и нитрилних рукавица за једнократну употребу, фирми које их увозе.

Научила сам из економије понешто. На берзи могу да раде и мајмуни. Исти је учинак као да си утерао харвардског дипломца на Вол Стрит. Берза је коцкање, нарочито кад су у питању опције, свопови, деривати и шортовање. Берзу држе велики играчи а мали играчи (им) служе за минимизовање (дисперзију) губитака. Тржиштем управља похлепа и паника. Кад год неко губи, неко добија. И обрнуто.

Шта смо изгубили? Шта губимо? Ко добија? Шта добија?

У преосталу једину празну металну кутију можете да придружите своја питања, сумње, страхове, уверења, одговоре [sic!]. Потомци којечији ће неког снежног јула или врелог јануарског дана на северној хемисфери читати садржај кутије и…

– Ако стварно мислиш да је лаж истина права зашто ниси отишао/ла на Инфективну да ти се искија и избљује у фацу Covid-19 пацијент?

– Шта/ко тестове чини валидним?

– Ко је од тестираних видео резултате тестирања?

– Умрли су умрли од короне или?

– Да ли ћеш стварно да се пријавиш за 100 евра?

– Који мужјак га има да добаци и пребаци социјалну дистанцу?

.
.
.