Све је у реду

Био сам код брамана. Жуљало ме – нисам био код брамана. А треба ми. За родитеље. За феминизам, за све курчеве, пичкине главе икада, накупило се. А можда и није. У ствари, све је то легло, онако како треба, зашто правити пакете тамо кад их нема, или кад смо их препознали на блоговима, роговима, твитерима… и поистовећивали се. Не, мени не треба багаж, све је у реду, зашто се не види да је све, баш све, у најбољем реду.

Све је у реду.

Препознајем се свакога јутра пробудивши се. И преко дана, деформисан, ипак, то сам ја. Огледало, пренаглашена, прецењена симболика огледала – очи душе, пролаз-непролаз, само још у марвел саги.

Све је у реду.

Био сам код брамана. Рекао ми је да га нисам посећивао раније. Не треба ми браман, са родитељима немам о чему да причам, феминизам улази у постчетврти талас, курчеве и пичкине главе су спржене. Није легло, није упаковано, нема одраза.

Све је у реду.

Није у реду. Браман ми је понудио водку, каже – оригинал.

Све је у реду.

Браман ме је посетио. Каже да хоће од мене, не сврсисходство, но одвећ нешто што се може назвати саветом. Потребан му је спајс, искапљан од девица нечулих ни за шта. Немоћан сам, убеђујем га да то не постоји, зрикаво ми не верује, јер мора тако. Није од оних брамана недокучивих, у мутљагу мистериозности, нормалан је, ради од од 9 до 5. И касније, не одбија помоћ.

Све је у реду.