Камби и Пендула

[Пише: Божидар Зеремски]

[Време читања: 5′ 32“]

Вождовац, 23. април 2020

Камби и Пендула су моји другари из краја. Обојица су алкоси, само што Пендула има 64 године, и мозак му је скоро сасвим изветрио, али некако живи, и уме да изненади, иако је полумртав.

Камби је дружељубив, увек виси на улици, ради тешке физичке послове. Одлежао је и годину дана затвора, због ланца ситнијих крађа. Али то је било тако давно, и по туђој грбачи, да смо сви заборавили. Иако је скоро дупло млађи од Пендуле, често наступају као тандем.

Раша Пацов их зове ,,Необориви“, алудирајући на Пендулину прошлост у свету бокса. Имао је каријеру, кратку и неуспешну. А Камби је, као, његов ученик. Ето шта све стереотипи из филмова попут ,,Рокија“ ураде сиротим људима.

Пендула је таксиста – авантуриста. Повремено му пође за руком да уради неке туристе (нон стоп чека златне туристичке кокоши на аеродрому), али у последње време и они га избегавају.

Камби је неко време био све ређе пијан, али сада је све чешће. Има динамичан однос са својом девојком Аном, коју зове Анчика.Били су у викендици, у Гроцкој – Камби, Анчика, Зис и Скемба. Попили су подоста ракије, па је Зис упао у мали јарак поред чесме, кад је ишао да пије воду, или ко зна зашто је ишао напоље. Ту је заспао; било је лепо, топло, јесење вече. Ту се и пробудио, па нашао Скембу, који је као прави господин спавао на старом троседу, поред телевизора. Камби и Анчика су спавали у соби за госте, иако су били домаћини.

Кад су кували кафу, Скемба је урликнуо. Поред штедњака био је пацов. Али, то се Скемби само учинило, а Зис се правио да се није препао. Кад су боље погледали, видели су да није, него прамен косе…

Онда се Скемба сетио да су се Камби и Анчика мало свађали синоћ. Кроз тешку маглу од ракије пред очи му је изашла слика – Анчика набада Камбија,  он је потом вуцара за косу, па мало ишчупа. Ето, то није био пацов.

                                                             …. 

Пендула нас пита једном дал смо били у ресторану ,,Дубрава“. Ми кажемо нисмо. Он нас потрпа у кола, да нас повезе, урадио неке туристе, Немце, ред је да се попије пар пива и прибоцне неки ћевап, то држи његов брат, у смислу друг.

А да, и ја сам алкос. Мене зову Шоне барбика. Због фризуре, имам плаву косу. Кад сам с њима – пијем, ћутим, и гледам. Уопште, мало причам.

Код скретања у ,,Грчића Миленка“ није видео неког маторог, врло сличног њему. Али споро је возио. Матори, са друге стране, није видео Пендулу. И сударили су се, човек и машина.

Кола су стала.

Матори је устао, полако, болело га је, држао се за ногу – и рекао је:

,,Јебем ли ти матер, што не гледаш, дилејо матора…“

Пендула је држао волан, гледао испред себе. Био је затечен, мора се признати. Истина је то.

Али, прискочио је  Камби, вичући и урлајући, кроз тек отворен прозор, на оштећену страну –  са својим непогрешивим осећајем за правду, и за нијансе у праву и правди – такође, мора се признати и да се све то одвија на пешачком прелазу:

,,Идиоте матори, што не гледаш де идеш, што се вучеш, боље да си ишао у шуму да те …“

Те магичне речи делују на Пендулу, он стиска гас, и наша невесела дружина одлази даље, брзо.

Јер не мора се баш све признати.

Не помињемо више ни маторог који се јуначки придигао, ни ,,Дубраву“.

Пијемо ,,Никшићко“ испред радње. Пиво је хладно а време предивно.

                                                                 … 

Једном, Камби вуцара неке џакове са шутом – на Дорћолу. Пендула му наместио шљаку. Две црвене на дан. Има доста џакова.

Видела га нека старица, видела и да је јак – и да је опаљен сунцем. Само је она мислила да је то оно старо, добро, дуготрајно сунце …

Пришла му и замолила га да из њене авлије изнесе веш машину, треба да дођу људи да је однесу.

,,Оћу госпођо, како нећу.“ – каже Камби и изнесе.

Она му даје сто динара, он се нећка.

Она му каже:

,,Узми, узми сине.За децу…“

,,Немам ја децу госпођо…“ – каже Камби..

,,Како?“ пита га она ,,Још се ниси оженио? Па колико имаш година?“

,,Тридесет пет“ – каже Камби.

,,Аааааа ….Па, сине, многи Роми у твојим годинама већ имају по неколико деце.“ – забринута је старица….

,,Ја нисам Ром госпођо. Ја сам црн од алкохола.“ – мирно каже Камби. Уме он са људима. Виче, удара и чупа само кога треба, и кад треба.

,,Јао, сине, извини…“ – каже му бака.

,,Нема проблема госпођо“ – опет мирно узвраћа Камби.

Наш бели брат, у циганском омоту.

                                                              ….

После по њега долази Пендула, видно пијан и видно узнемирен – нема где да пиша.

Камби га ослобађа одговорности, саветујући га да то обави одмах ту, на ограду, нема никог, сумрак, нико не пролази – тако му каже.

И чим Пендула почне, Камби заурла својим пуним, великим плућима:

,,Па шта је ово? Па погледајте ово! Усред града, људима на ограду, пијана џукела, да овако пиша на ограду!“

Мала шала међу пријатељима….

                                                                       …

Кад је била зима, Камби и ја пролазимо поред црвене шкоде.Ја не видим таблице, али Камби, свевидећи Камби, опажа.

,,Барбика, гле сад ово….“

Гледам.

Камби нежно исписује ноте, по задњем стаклу, руком….

One thought on “Камби и Пендула

  1. Поштовани господине Зеремски,
    Та шта ми учињесте, шта ми урадисте?

    Стоти пут читам и стоти пут шкембе игра оро своје, потуцајућ се од немила до недрага. Од смеја.
    Морао сам и појас око трбува везати и притегнути га јако. Да бих могао поруку Вам скуцкати.

    Ваше интензивно писање наду улива у доброту срца људског.

    И на томе Вам од срца хвала.

    Liked by 3 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: