Мутацизам

Један мушкарац се често мота око мене. Не знам, можда је то муж а можда је ликом он док из њега говоре други неки.

Спочитава ми свакодневно.

„Немој у телефон – да пишеш. Могу да га хакују.“

Одмахујем главом, мрштим се.

„Узми папир и оловку.“

У дворишту је земља, у земљи је рупа, у рупи је мој глас.

„Сада иди и закопај ту рупу. Прекриј је лишћем, боље каменчићима, да ништа не буде очигледно и да се не разликује од околиша.“

Засигурно је „померен“. Да ли да се померим?

„Немој да носиш телефон због torch-a. Он је примопредајник. Забога, имаш батеријску лампу.“

Гугутке гучу, најављују кишу. Киша ће спирати земљу. Подземни токови однеће речи, у мале и велике реке. Без пречистача. Речи ће се сјединити с фекалним отпадима милиона. То су моје речи с примесама разним. Неко ће негде попити Cl речи након игре глувих телефона.

„Смири се, смири, док све не прође. Скрати језик, за сопствено добро“.

Са ТВ екрана, у реалном времену, говор и помицање уста нису синхронизовани.
"You're being watched, you're being watched..."

♥♥♥

На гробу мајчином слободно говорила сам, без устезања, надзора и наметања страха.

♥♥♥

Пламене зоре буде ме из сна(…)