Христос Васкрсе

демон, у народу познатији као ђаво..
опис радног места: користи се туђим слабостима, злоупотребљује ниску радозналост и одсуство пажње..
Немам ништа своје и вечити је самац..
губитник..
Демонократија је онда по свој прилици владавина страшљиваца и злослутника..
кукавица..
Одатле председавајући насилник и човек жедан погледа..
За наше добро су до сада свашта радили али то никад није било добровољно, и никад обострано..
за наше добро нас и бомбардоваше ономад..
има томе..
као да је јуче било..

Ви који сте без маски изађите, нико без маски да не остане..
Пар недеља и поверовасмо, две хиљаде година и посумњасмо..

Пасха, Господња Пасха..
Све до демонократије..
Сад ћемо уместо Пасху (пролаз) у живот вечни, славити пролаз кроз дневну собу до кухиње..
Разуме се, за наше добро..
Не позивам али немојте ни призивате..

Опет подела..
Ми смо, а они су..
Није нико, ако нисмо и ми и они..
храбри јер је слаба провера..
Јаки јер смо здрави..
Не дај Боже да нам стварно кушају веру..
Верујем да би на Голготи опет била иста сцена, св Јован Богослов и жене..
А ми, зна се..

Праштајте..
Једнако је тешко и не осећати стах..
јер то најчешће није храброст..

Прође и Лазарева субота..
Васкрсао је и без нас, Богу хвала..
Срећа па ништа није до нас..
Четири дана је био мртав, већ је почео да трули..
код нас то траје нешто дуже..
ваљда није касно..
Није наравно..
Бог је много више од тога..
Ухватићемо се ми за нешто,
ако ни за шта друго, онда за лук..
будемо ли имали вере макар колико и Грушенка..

Уђосмо у страсну седмицу, страшну, страдалну..
мада већ дуго одјекује: распни га, распни..
Једино су деца нема..
Занемела од наших грехова..

’’Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.’’
Изопштење сам наставио општећи са својим синовцима, под Букуљом..
Покушавао да схватим неке узроке и последице..
Како ли они размишљају..
Нема ту пуно мисли, само осећања без сећања и освртања..

’’кусите и видите’’

Ту, у порти цркве Архангела Гаврила под Букуљом..
Синови свештеника, близанци Михајло и Гаврило, немају више од 3 године..
Деца ко деца, трче – радују се..
Један од њих узе свој ватрогасни камион и крете ка Родитељу..
Oтац им је у олтару, служи..
Иначе се слободно крећу кроз цркву, овог пута се Михајло (или Гаврило) заустави на вратима јер је црква празна..
Верујем да га је то изненадило, па је застао..
Ту сам, Богу хвала, у доброј мери добио одговоре на непостављена питања..
Делић неба..
Дете на вратима цркве, окренуто ми је леђима и више не видим ватрогасни камион који држи у рукама..
Могу се видети само мердевине од истог, пролазе тек нешто изнад његовог рамена..
Мали човек са мердевинама у рукама, празан брод и три свештеника која служе..

’’кад ми стане дах’’

Бадњи дан, пре пар година..
Слика којом верујем да ће и небо (макар делић) бити осликано..
Долазим код брата, моја мајка је већ мало замакла са својим унуком..
Зима је, има снега..
Теодор (мој синовац) и Зорица, се лагано спуштају низ улицу..
Њу боле леђа, па се поклонила мало ка њему, а он је једноставно мали, не може још увек сам да хода..
Корачају заједно..
Баба и унук..
Придржавају се..
Плачем..
Теодор јој нешто прича, показује..
Све га разуме..
као што је разумела мене, мог брата..
помогла нам да проходамо усправно,
да гледамо ка небу..
Толико живота у тренутку који је већ прошао, а опет остао заувек..
Верујем да ће тако и отићи..
Спокојно као у ту шетњу..
Право у Царство Небеско..

Свашта је Зорица претурила преко леђа и могла да оде у нешто што она није..
Онда се десило чудо..
Тачније три чуда: Теодор, Алексеј и Максим..
’’Друга младост код орла’’, долази кроз болан процес..
Овде дошла кроз љубав..
Кроз давање..
Зашто је ово битно за васкрсење и цео овај претенциозни текст..
Нисам живео литургијски живот до факултета, нисам имао духовника..
Нисам веровао у Човека, а ни у нас..
његове убице..
Али сам имао Христове војнике у својој кући, а да тога нисам био ни свестан..
а ни они..

’’Ко ме се дотаче’’

Велики уторак:
ја и даље мислим на себе..
О себи, у себи, за себе..
Уторак ко уторак – можда кад бисмо живели у ’’дану мрмота’’..
Недеља је распећа, уласка у ад али и васкрсења..
Сваке године у ово доба, уморни људи планирају одмор..
Овај пут смо имали времена да одморимо и рекоше да не планирамо ништа..
Радосна туга, како Шмеман каже..
туга је кад се радост не дели..
Мера жртве је мера раста..
мера љубави..
Наше стремљење је (или треба бити) да узрастемо до мере раста Христа..
До величине Његове жртве..
Кажем нас, не као да постоје они..
Него нас који ове речи осећамо као своје..

’’Оче мој! ако ме не може ова чаша мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја.’’

Полицијски час, удбашка држава, државна безбедност и лична несигурност..
обесправљен народ – попут претучене жене,
почиње да верује да је сам крив за шамар..
проневере, малверзације, утаје, јауци, задужења, поскупљења, прогањање, изгнавање, отимања, преметања, опроштени дугови, заборављени хероји..
Стара лица, нова наличја и чисти папири..
хлеба и игара..
Заправо, по ’’зелена’’ за хлеб и без игара до даљњег..
с обзиром да пар људи држи пажњу, поставља се питање неопходности Роналда и Месија..
то је и лекар потврдио, из Шпаније..

Ја мислим, ти мислиш, они мисле..

Како се осећаш? Шта осећаш?
Како си?
Не, не..
Није битно то.. Шта ћеш са мишљењем о томе.. Коме ћеш да подариш своје мишљење..
’’мислим, дакле постојим’’?
ако је тако зашто причаш самном..
како то да ти твоја мисао није довољна за постојаност..
потврду да постојиш..
и добро је да није..
Добро је док мислимо – једни на друге..
Велики пислци нису говорили о мишљењима, него осећањима..
Немој..
Битан (битна) си ти, и сад и кад ово прође јер ово кад све ово оде – ми ћемо остати..
стајати и мислити о нечему другом; новом, већем..
већем од нас самих, наравно..
Мисао нам је појела осећања, сећања..
Сећање на смрт подсећа на живот..
’’онај живот, где сам пао и ја с невиних даљина’’..

Велика Среда..
а ја све мањи..
све слабији..
Ветар односи зрак..
хладно је..
шта сам то учинио..
не чинити лоше, не значи нужно добро..
полако сви перемо руке..
други је донео одлуке и Пилат(и) немају више ништа са тим..

и над попом дрот..

пишем, пишем..
све што сам прећутао..
или неко није чуо..
промашио живот али сам га живео..
Дављеник се хвата за сламку, а ми ево за цитат који нама одговара..
хиљаде мишљења из једног истог очаја..
бранимо веру из пркоса..
гласно говоримо о свему против чега смо..
ретко и тихо о ономе за шта смо..

а шта зна баба из села Раниловић..
отишао да купим намирнице за празнике, нисам јој прилазио, а ни пипао..
иста процедура као за маркет, само овде без стајања у редовима и гужве..
рекоше јој да не износи производе на пијац јер ће на тај начин спасити себе и свет..
Пита ме шта се ово дешава..
Нисам паметан..
Како сте?
Ма добро, цео дан попопољу, сатресмо се..
Само немојте тв да гледате..
Ма кад да гледамо, мртви паднемо увече..
Збогом..
Збогом.. Хвала, сине..

’’Мој ближњи је мој пакао’’
Несретном Сартру је сигурно било много тешко да живи изопштен..
Ко зна шта би данас написао, вероватно много горе ствари..
сад кад је наш ближњи носилац заразе..
могући убица..
без предумишљаја..
духовито..
имати духа..
ма какви..
како сунце залази, тако сузе надолазе..
опет и опет..
надилазе све што мишљење може да објасни собом..

’’Ако си ти заиста Христос спаси…’’
излечи себе и нас..

Велики Петак..
спремни смо..
опскбљени до уторка, ко зна ког..
радње не раде два дана,
остављени смо само на по неком неустрашивом достављачу и дилеру..

„Eli Eli lama savahtani“

сећаћемо се ми дуго овога..
као и оног помрачења Сунца ономад..
има томе..
и тад смо били најодговорнији у Европи..
једини смо остали у кућама..

опет и опет..
не позивам али не призивајте..
ако се испостави да нисам био у праву, ја ћу остати само глуп човек са вером у добро..
али злослутити само да би се потврдила теза..
е то је већ трагедија..

тише, тише, почиње..

Духовној деци..
моји сирочићи,
истина је како кажу..
на жалост али на спасење..
тела..
није вам потребан посредник за однос са Богом..
да, тако рекоше..
годинама смо говорили да је то јерес и да не може тако..
али..
сила Бога не моли..

и за заразу је потебно двоје..
излечење такође..
само за Бога смо самодовољни..
задовољни..

Провајдери, мрежна литургија..
Ништа ти, мој Орвеле, ниси предвидео..
превидео много тога..
вирус по среди нас..

Безбедност, обазривост..

часни оци,
само немојте да заборавите на сигурност својих парохијана и кад ово прође..
свештенике не шаљите у болнице,
поготово не на инфективну..
збрините их..
да не просе од куће до куће..
и кад се говори лоше о њима, спомињу се ваши аутомобили..
ако већ бринете..
не сазивајте на одбрану достојанства и имовине ако је претња хапшење, губитак посла или партијске књижице..
каже историја да је кнез Лазар водио унапред изгубљену битку..
свесно угрожавајући здравље својих поданика..
сходно томе, најбоље да Косово и Метохију више не помињемо..
због наше деце..

блажени изгнани здравља ради..

Велика Субота..
Тишина..
Затишје пред..
Васкрсење..
Хрисос је провео један дан у гробу..
Кажу – одмарао од својих дела..
овај што се сад брине о нама, никад не одмара..
тако каже..
није ни чудо што више верују у њега..
чешће се и јавља..
’’Имате стражу, идите те утврдите како знате’’

Један дан у паклу и нису Га распели..
живот у свету и..
знате већ..

Други пут, као и први..
Распни га, распни га, распни..
Дођи, потребан си нам..
Распни га, распни га, распни..
Дођи, убићемо Тебе и Бога у теби..
Распни га, распни га, распни..

Биће то..
све креће од помисли..
шта све нисам помислио, а да пре тога нисам промислио..
срећа, рачуна се само ово мало добра..

Ујутру ће Васкрс..
Верујем најлепши и најисчекиванији..
размишљам по мало и изван себе..
успем и да се помолим..
не замерим..
Праштајте..

Мислим о Човеку и нама људима..
Кажу да је човек мера свих ствари..
човек на меру – ресурс..
а некад је био кадар..
Који човек може бити мера Свега или Свему?
Наполеон, Хитлер, Стаљин.. Ко?
и да кажем да је то Свечовек, не би било у реду према онима који то не осећају..
ако и кренемо од себе..
Другог стављамо испред, само кад треба да се вуче неки терет..
Опет, умемо да се покајемо али не и да опростимо свима за све..
таквом мером не можемо мерити..
нити судом судити..
Прича се ових дана, како ћемо из ове тренутне ситуације изађи овакви и онакви..
а заправо желимо само да изађемо..
да наставимо где смо стали..
заостали..

и у томе је слобода..
Богу хвала..

теорија завере или пракса вере..

Како сте?
рођени, треба да путујемо на Југ..
требало је, траба..

Недеља 5:30, Васкрс..

вече пре сам извадио белу ланену кошуљу..
спремио да славимо победу..
живота на смрти..
Црква Архангела Гаврила, одмах испод Букуље..
Христос васкрсе..
Христос васкрсе..
храбримо једни друге..
саслужујемо у порти цркве..
Лагано излазимо пред Сунце..
није више хладно..

неће ни бити..
докле год имамо једни друге..
у близини..
ближње..
Праштајте..

Христос Васкрсе..