Изолација 03

2. април 2020. Кукурикухил. Београд

Данас је освануо најлепши дан од почетка ове године, и то није првоаприлска шала, иако је чинодејштвујућа корона у међувремену постала свеприсутна и код нас, уосталом док ово пишем први април је већ за нама, а ускоро ће и други. Што би се рекло ја се налазим у својеврсном лимбу између ова два дана. Почињем да пишем док се још увек људи шале, или им је све друго само не до шале, иако је први април, а завршићу ово своје настављејшујуће писаније под радним насловом „Изолација 03” највероватније негде у поодмаклом другом дану четвртога месеца. Овај дан је најлепши и због сунца, које полако тупи зубе баба Марти, и по ко зна који пут нам доказује да оно не може и неће да му се приписује тај придев зубатости, који га прати чим је хладно у његовом присуству за доба године када хладноћи није ни место, а ни време.

Данас је, пре свега, надивнији дан јер је Сергеју Николићу, нашем најмлађем сину, рођендан и то седми. Рођендани у доба короне изгледају потпуно другачије од онога што је иначе уобичајено, а морам да признам да ми се помало то и свиђа.

Са троје деце моји „радни” стаж по разним играоницама, рођендаоницама и свим осталим местима где се углавном рођендани славе, осим по кућама, постао је сигурно респектабилна цифра. Зато смо негде, сморени од тих силних неидентификујућих скављеничких простора, по разном деловима града, први пут кад су нам деца предложила да би своје рођендане славила код куће, то оберучке прихватили.

Прво су то тражила два старија сина, а пошто они славе рођендан у истом дану, иако је разлика између њих четири године, то је значило да је пре подне у кући припадало једном слављенику и његовој екипи, а последодне другом слављенику и другој екипи. У почетку је било заниљиво, били смо једини из обе екипе, а и много шире од тога, који рођендан деци славе као некада, кад нису постојале све те „институције” за слављење рођендана. Било је занимљиво и деци.

Онда је то постала традиција, да наша деца славе рођендан код куће. Кад се том рођенданско-слављеничком колу придодао и Сергеј одмах смо имали уместо два – три кућна рођендана, и то сва три у априлу. Стефан и Срдан су рођени 13. априла, и ове године први ће напунити 14, а други 10 година. Не знам када се то догодило, али сећам се да смо и супруга и ја у једном тренутку, после ко зна ког по реду рођендана који смо им правили у кући, почели помало да завидимо родитељима који су користили те отуђене просторе намењене за прославе дечијих рођендана.

Повратка назад више није било. Уместо једног дана са два рођендана у њему, како су деца расла, и како је дошао још један члан, то је полако прерасло прво на два дана, а онда и на три. То је опет са друге стране значило, један, или два дана припрема, и још један или два дана распремања куће после прославе. То је опет значило пуно додатног посла, много потрошеног времена, низ додатних операција, али све то је вредело сваки килоџул утрошене енергие након што би смо видели колико то нашој деци уствари значи.

Корона нас је спасила, јер сада се рођендан свео на неку нама врло прихватљиву меру. Нико не долази на рођендан. Деца добију по поклон који стварно у тром тренутку желе и који им значи. Не добијају гомиле поклона које можда и нису желела. Нема гомиле јела и пића, која се након тога данима развлачи по свим могућим деловима куће, од фрижидера и замрзивача, преко кухињских елемената и ормана, до на крају тајних штекова слаткиша за које само супруга и ја знамо, па их онда кријући то све време од деце уствари сами на крају поједемо.

Напокон нам се пружила прилика да за време дечијих рођендана одморимо и душу и тело, и стварно се посветимо, и будемо присутни тог дана, у том тренутку, на том месту, за њих. Што до сада никада није био случај. Хвала корони на томе.

Хвала јој на још нечему. Тек сада сам схватио колико сам се уствари уморио од људи. Од себе међу људима. Од све те буке и галаме, од тог свакодневног људског цунамија свуда око себе, 24 часа дневно, 7 дана у недељи, 356 дана у години. Замишљам када би свет могао овако да настави, као у неком дечијем сну, у ком су наједном опустели сви градови и све улице на свету. Празне продавнице књига и плоча и спортске опреме, празни и пусти музеји, биоскопи, позоришта. Све је остало отворено, и све ради као да је све најнормалније, само су сви људи сем мене у тренутку нестали у неком паралелном универзуму. Или да су сви људи сем мене остали замрзнути, а да само једино ја могао да шетам и понашам се нормално. Као у оној игри „ледени чика”.

Свет се уморио од нас. Ми смо се уморили од света који смо створили. Уморили смо се једни од других. Највише смо се уствари уморили сами од себе. Властитих непотребних потреба. Гомилања вишкова и врло субјективних и преувеличаних страхова од мањка. Свега има довољно. Осим чоколаде!

Кило чоколаде

Рецепт за чоколаду од 1000 грама. Требала је да се зове Сергејева чоколада, али се старијој браћи много више свидела, па су је они заједно са мамом углавном појели. Сергеју је била горка, а уствари само није била онолико слатка на колико је иначе навикао, колика је уствари слаткоћа куповних индустријских чоколада. Са скоро пола килограма преслатких урми ова чоколада је била слатка, али не превише, а не ни премало, е сад замислите колико су у ствари слатке оне чоколаде из продавница и колико ту уствари има шећера. Сигурно да на грам чоколаде дође бар 10 грама чистог белог!

Састојци:

какао путер 200 грама

какао у праху 200 грама

урме 400 грама

печени лешник 200 грама

Начин припреме: Прво направити калуп за чоколаду (алуминијумска фолија, нпр.) У шерпи растопити какао путер. У њега полако додајте какао у праху равномерно га мешајући сво време да се не направе грудвице. У тако претходно добро размућену какао масу додати претходно добро умуљане урме ослобођене кошпица. Све заједно добро размутити и уједначити по густини. На крају додати лешнике. Све заједно мутити на тихој ватри док маса не почне да добија густ и житкаст облик. Након тога смесу пресути у унапред припремљен калуп.

Напомена: у домаћу чоколаду могуће је додати било које друге састојке по личним жељама и афинитетима. Зато се ваљда и зове чоколада од 1000 грама, да би могло да стане све што вам падне на памет.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: