[Пише: Саша Цветковић]
Београд,
Двоброј за среду-четвртак, 18-19. март 2020.
Желео сам за драге – код куће и све у расејању – љубитеље домаће речи да призовем мастионицу и перо, и ,,Дан шести“, и дан шести, и ко зна шта све не, са свим припадајућим асоцијацијама за сведоке, а призвах ово:
1333, петнаест година пре почетка приче о Кир-Ангелосу, на древни се Китај оборише грдне невоље. Свих се пет Елеманата – Ватра, Вода, Земља, Метал и Ваздух – на жуте људе подигоше. Суша у лику мршаве жене празних дојки, која се хранила сопственим месом, опустоши зиратне долине река Кианг и Хоан, а трудни облаци родише јата скакаваца што до кости обрстише крајине Хоукуанг и Хонан. […]
И даље, до ових редова:
25. марта 1345, у један после подне, сретоше се Сатурн, Јупитер и Марс у Кући Водолије. Познаваоци небеских знакова задрхташе. Сусрет Сатурна и Јупитера доносио је смрт, Марса и Јупитера пошаст. […] (Борислав Пекић, Нови Јерусалим).
Читаоце упућујем да даље читају сами, у оригиналу. Времена се сада, углавном, има.
Шта највише зачуђује у овим редовима? Мене, свакако, Пекићева ерудиција и обавештеност.
Не знам да ли ико сада памти тачан час када се хипотетички шишмиш измокрио на злосрећног хипотетичког радника лабораторије у Вухану, да ли је и то било у један после подне и шта су небеса у том часу чинила (нема више Пекићâ), тек на древни се Китај опет оборише невоље. Недуго потом, на читав шар земни. А недуго, јер је човек постао хипер-покретљив. И за разлику од античког ,,човек човеку вука“, а налик средњовековном пацову разноситељу, homo homini rattus постаде, притом чак не ни Norvegicus: vulgaris. Посве лишен чак и те, давитељске, дозе поетичности.
Пошто је корона развалила и наша врата, следи попис стратегијских поступака и овог раба Божијег.
Нека нам за покус као стајаћи мотиво латино (Латино? Што због Италије, што због Аргентине, а и што да не) послужи Лидл. Овога пута са левог београдског приобаља.
Нећу много пажње посвећивати пословичним лидловским тучама батацима пилећим и ћурећим, те рачнама, са припадајућим наставцима и мини-преклопним тестерама. Кад си, драги читаоче – и хвала ти на томе што, и не знајући, динамизујеш причу – већ поменуо преклопне тестере, једну сам ту и тада баш и пазарио, у недостатку боље идеје на шта спискати тешко стечене новце, кад већ нема преко потребног алкохола по апотекама: само због згодноће рабљења и лахког паковања у руксак – премда баш и немам личних грана за крајцовање – ко зна на шта ће све ово до краја изаћи – можда добро дођу лекције Едварда Мајкла Грилса, познатијег као Бер, како на адекватно обрађену грану – што је услов без кога се не може – натаћи жохара или младунче кајмана, као извор преко потребних нутријената.
Један од поштованих купаца до касе довлачи две палете (и словима: две палете) сунцокретовог уља. Ако већ куца час нам Судњи, тешко да ће шта имати да пржи на њему, а уље се баш и не може тако пити. Мислим, може… али… Тo each his own. Видећемо ко ће издурат’ до краја еволутивне љествице. Јоњани или Дорани.
Пошто сам се наоружао, остатак потрепштина потражићу другде. Мислио сам.
Већ их нигде није било ни у траговима.
Тако сам масовно крунисање у најбољем од свих могућих светова дочекао са овим провијантом:
- бочица ,,асепсола“, запремине 250 ml, допола пуна (јер сам оптимиста). А и то је тек прежитак потрепштина за очев боравак у болници (за дезинфекцију наткасне, рама кревета и с муком стеченог парчета линолеума подно њега, као и шкољке нужника), набављен нетом пред глобални спектакл, када је (он – отац) ишао да испита узрок вртоглавицâ и губитка равнотеже. Пошто је отпуштен из болнице са констатацијом да је неуролошки све у реду, те да треба даље испитати: уши, срце, крвоток и остале подсклопове механизма, а како је трајала епидемија сезонског грипа, па је и лекара опште праксе за потребне упуте било могуће угледати једнако као и друида из Синдидуна, закључио сам да ћу морати да га убедим да проблем покуша решити балансирањем на лопти за пилатес (са ушима), мини-платформи за балансирање (купљеној, где другде, у Лидлу) и осталим традиционалним техникама српских витезова, у топлој атмосфери дома, кад год узмогне. Можда се овде, после свега, дуго чекање на лекаре и клиничке кревете покаже благотворним.
- бочица дилуираног етанола (70%), запремине 100ml, мање од пола пуна
- 5 пари тзв. хируршких рукавица (прежитак ранијих акција допуњавања кертриџа за инк-џет штампач у домаћој радиности – док је штампач радио)
- заштитних маски – нула комада, али сам рационализовао да ми оне и нису баш преко потребне, јер ове обичне мало чему користе
Дакле, има свега.
Таман да дочекам мајстора за плочице купатилске. Па да! Кад, ако не сад?! Добро све разрађено, испланирано, договорено месецима унапред и започето. Дакле, по препоруци комшије и једновременог пријатеља из детињства и средње школе, коме је изврсно урадио посао – већ други пут у животу, примам у кућу потпуног странца, који циркулише по великом броју стамбених јединица у јединици времена и комуницира са повеликим бројем људи. На дан када је званично уведен полицијски час. Али, купатило се мора поплочати. А путеви купатилски поплочани су добрим намерама.
Деветнаестог марта 2020. први пут сам гледао школу преко телевизора. Математика за IV основне. Закључио сам, још једном, да су деца невероватно паметна. Имао сам грдних мука да испратим неједначине. Осетио сам се опет као на часовима професорке Ж. Марић у средњој школи, када сам на помен лимеса и интеграла начисто дигао руке од покушаја да схватим о чему она то, брзином јапанског „метак-воза“ (не карикирам), говори. И почео, ту на часовима математике, да бистрим битнија питања, именом: шта ја ту радим и питање моје позиције у козмосу.
Жeлим вам срећу! Желим вам памет! Будите ту, да лично чујете Ел Президентеа како проглашава: ,,Пандемија је званично окончана“ и, следствено томе, крај ванредног стања (у ствари, не знам шта тачно претходи чему у тој констелацији стања). Неће то бити исто ако вам и хорови макар ангелски буду препричавали.
Свим Мегалос Масторасима преживљавања.
Корона-циркус 