Braće Nedića

Sveti Nikola. Pola Srbije slavi. Druga polovina ide.

Radujem se viđenju sa ljudima, od kojih neke vidjam samo tada, ali i to malo mi je drago, tome slave služe. Da se resetuje. Ponovo se sretneš sa drugima, a i sa sobom kroz njih

Ulica Braće Nedića, lepa prizemna kuća, sa puno istorije i u njoj i oko nje.

Domaćin slave, otac mog prijatelja, sada pokojni, čika Zoran, pušta Ray Charlesa -„Georgia on my mind“.

Nežni, rapukli glas nas grli i prati u noć.

Čika Zoran, Doktor, veliki je car.

Npr. kupio je glanc novu Vespu u svojoj 63-oj godini života.

Ceo život ju je merkao, ali uvek mu je izmicala, i, sada je konačno tu.

Nažalost, čika Zoran nije više sa nama.

U jednoj od soba stoji lep drveni lakirani kredenac, sa staklenim delovima na vratima.

Medju stvarima na policama primećujem parče bodljikave žice i pored njega jednu svesku.

Prilično je rustična, kao da ju je neko ručno napravio. Na njoj su žuto crni crteži

Pitam drugara, za nju. Kaže mi da je to sveska njegovog deda ujaka, inače, našeg poznatog kompozitora.

Daje mi je.

Unutra, puna je nota

Napravio je tu svesku dok je bio u logoru, Mathauzenu.

Odatle je i parče žice pored sveske, sa ograde logora.

Tamo bio zarobljen.

Imali su muzičku sekciju, on je bio njen predvodnik.

I dan danas, kada pomislim da mi je teško ili kada mi neko kaže nešto slično, setim se te sveske i žice.

Kada ti smrt sedi na jednom ramenu, a glad na drugom, koliko moćan moraš da budeš da rastreseš to sa sebe i okreneš se nečemu lepom.

Smutna vremena dolaze i prolaze.

Proći će i ova.

Prošlost od pre samo 10 dana izgleda kao neko davno letovanje iz detinjstva.

Budućnost, zamućena sočivom neizvesnosti osim brige malo toga nudi.

Nešto će nestati, to je sigurno, ali, nešto će i nastati.

Potrudite se da u tom nastajanju ne nestanete.

Da ne kažete ili uradite nekome, bez obzira da li ga poznajete ili ne, nešto što ne mislite samo zato što ste napeti, a zbog čega ćete se sutra kajati.

Tražite lepo u sebi, u drugima i oko sebe, uprkos svemu što se sada dešava svima nama.

Tu.

I sada.

Mislim da bi se čika Zoranu jako dopala ova pesma.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: