Пан-Дани шести и седми (затворништво)

[Време читања: 4’ 28’’]

Болоња, понедељак, 16. март 2020.

Дакле, ја сам од јуче код куће са породицом.

И, морам рећи, чини се да су фини неки људи.

Непознати Наполетанац

Како је напољу, не знам. Од петка, како сам се вратио с посла и извршио темељну дератизацију робе и лица, нисам помолио нос даље од кућног прага (лажем, изашао сам да тамјаном окадим ходник). Не жалим се, али схватам да сада напољу може да се дешава било шта, а да ја и даље верујем да хара смртоносни вирус. Срећа, те још увек може да се изађе до дућана, па да се, успут, осмотри.

Контам да су сада сви на мрежи (ево, управо ме на телефон зврнда неки телемаркетинг) и да, сем размене хорор прича, као кад се бабе окупе око мрца, па у паузама нарицања дижу атмосферу причама са гробља, дакле, сем хорора, са мрежа се и обилато купује на струју. Електрична економија цвета! А чујем да се и у Матици, где је од јуче и званично изванредно стање, захваљујући залагањем само једног човека, оног „рек’о сам ти све, а поменуо те не, ипак сада знају сви да си то ти”, да се у Матици, дакле, организује структура за лансирање сјајног дваеспрвовековног пројекта – телевизијске школе (?!). Именују се учитељи/це добро-вољци/вољке да се снимају, наравно за исту ону плату, шта би ти хтео у овој ситуацији, леба преко погаче, ионако имате летњи распуст?!

Такође, чујем да се запрећује пензинерима да ће бити ребнути са по 150 иљада по неауторизованом изласку. А што пензионерима? Зато што могу д’умру? Па, зар неће то само олакшати пензином фонду? Треба лупом тражити логику у свему овоме. А све зато што се потпуни неспособњаковићи понашају као да имају прецизан план. Логике, дакле, нема, остаје само да се трпи, мање вирус, а више људи. Али, трпети ваља, то је сигурно.

За то време, у земљи плагијатора Марконија, бројке напредују. Чак и да их пренесем, неће ти рећи ништа, на екрану мртве бројке. Штавише, нећу их никада више преносити, служе тамној страни, више него светлој. Бићеш добро, и ти, и твоји. Само се чувај. Чим осетиш да ти се кожа јежи, мењај канал, гаси теве, изађи из групе, промрдај дупе. Погледај око себе, нађи да се с неким поиграш. Ми смо јуче, на пример, гледали нову верзију Краља лава. Андреј је наваљивао читаву недељу да га погледамо, јер ради истраживање о хијенама, па је чуо да се појављују у филму. Кад се филм завршио, питао сам га да ли и даље хоће да истражује о хијенама (које су у филму зла војска суперзлог краља Скара). Сав озбиљан и забринут, рече да ће писати о лавовима: „Тата, шалим се!”

Кроз мембрану временско-просторне, процуреле су капи информатичке стварности, углавном сликовних карактеристика, јер слика говори више од хиљаду речи: о борби за брзо напредовање кроз простор испред супермаркета, Павле Цар Вујисић, који не да пензионерима да изађу из куће, срећна породица из Кубриковог филма „Исијавање”, која иде у изолацију, предсказање цртане серије „Симпсонови” и о коронавирусу и о Тому Хенксу, „првој славној личности која је оболела” (и то ће остати у историји срског рода забележено), затим, кинеска донација 200 респиратора Македонији (ко зна колико ће, већ, верној Србији доћи), синхронизована свеопшта молитва, јуче од 22.00 до 22.15, препорука из неког манастира (значи, сваки пут кад узмеш три грама витамина Ц, издвој 15 минута за молитву, и тако 3-4 пута дневно). Шта још? А, да, архипастирска поука Епископа Силуана поводом вируса COVID – 19, Италија која посустаје и тражи помоћ од Пућина, питање: шта је главни циљ глобалиста, неколико текстова о НАТО вежби „European Defender“, да је онај узео респираторе, нека његова шема, небитно, Микица ми, пак, послао седам фотки потпуно тематски антивирулентних, што увек добро дође:

© Мих Андрејић

Онда, последња фотографија Патријарха Павла и поука старца Јефрема о тамјану, који убија бактерије, вирусе, одгони зле духове, даје бољу памет…

А кад смо, већ, ту, стигао ми је под палац и чланак једног сјајног, савременог, руског писца, а пре свега протојереја, Андреја Ткачова, који се, пишући о месту Бога у новом Уставу Руске федерације, сећа града Макондо из Маркесових „Сто година”. А тамо је, у граду, чију су становници почели да заборављају не само речи, него и значење речи, спасоносно било подсећање да – Бог постоји. И зато, и данас и сутра и докле год будеш могао да истрпиш, и на овај трг качим исти натпис:

Бог постоји.

Стигле су, такође, и поруке да су жене измислиле вирус (због фудбала, кафане и слично), као и подршка мушкарцима који се налазе у карантину са својим женама. Додао бих, али без икакве злобе, лични проналазак из руско-српског речника Богољуба Станковића, две дефиниције речи брак:

Кад смо, већ, код брака, жена ме зове да сарађујем у абдикацији круне, етил-алкохолом, или варикином, тек ћемо се договорити, попрскаћемо домаћинство. Прошли пут се мал’ те не погушисмо од хлора, дакле, домаћини и домаћице – опрез, да пита не буде скупља од тепсије.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: