Христотропно кретање

Први пут
три пута
љубим тројичног Бога
у теби
видим и себе
бољег
и већ ми је боље
идем брже
али не стижем даље
поново
а рекао сам да нећу
грешити
не више
поново
испустио сам загрљај
и спустио крст
на тренутак
у трену
опет Ти
понављаш се
у непоновљивости
зБог кога
мене
понављача
учиш први корак
са мном
опет и опет
у миру
Христотропно се крећем
али не подижем главу
осећам руку
али не и поверење
да се препустим
желим
и подсвесно
се пуштам
пустио сам
надсвесно
и посежем за сећањем
јер ходати сам знао
заборавих само
да скоро сам пао
готово увек
Ти си ме дочекао
ниси чекао
Био си ту
сваки пут
упркос погрешном путу
веровао си
у исправност путника
да ће се исправити
до последње станице
бити Твој ат
васкрсења зрак
и кренути за Тобом
С Богом..

ДруМиТор

Прстен верности вечног успињања.. 
Дурмиторе, добри мој.. 
Дом си Богу и човеку убогом 
пролазном..  

Пођимо! 
Цвет нас ветром зове на јутрење, 
чак и месец 
зори је опростио
отпустио али је не напушта..
Само ти и ја још увек ћутимо..

Почиње служба..
Све се мора заслужити, 
па и воља Божија.. 
Знам,
сећам се..
Давно смо изашли из Едена..
Али откуд баш сад, 
опет.. 

Дурмиторе, роде мој.. 
Једнако ме плаши вечност, 
колико и пролазност.. 

Звоне звона.. 
Сударише се вечност и време 
у једној тачки
заједничкој
полазној за нас и 
непролазној, Оче Наш..
Тебе који си на небесима, 
познао сам синоћ, 
препознао у себи..

Дурмиторе, истино..
Истина је.. 
Указао си на све што
човек иконом приказује.. 

Мир свима 
упркос нама.. 
Честице се сјединише 
причестише у истој оној тачки.. 
Полазној за нас и 
напролазној, Оче Наш..   
Сети нас се када дођеш у царству своме
у свој слави.. 
Па да.. 
довршимо Небеску литургију 
светог нам владике.. 

На врху 
Друмиторе, са тобом
служиће Аврам и дванаест монаха.. 
На обећаном месту 
где последњи стижу први
коначно
испунићемо обећање..

Кад се  ваздух прореди
ту потребе нестају,
а пророци занеме.. 
За мене
нема ничега више(г), 
осим жеље да још једном удахнем
и посложим се собом
присајединим са Богом..

Баш ту
на месту вечног успињања
и живота упркос 
умирању..
Са те стране успона
никада ниси далеко, 
ма колико био удаљен
до врха..

Дурмиторе, водо жива..
Ти који јеси
исцела,
исцели и мене..
Напој ме собом
Богом..  

Збогом..

Кога же(а)лите?

Опет су пуцали у бадњак 
дан пре него да га посеку
жицом су га везали..
Њега, већ распетог
поново стрељају
богомладенца.. 
А и ми смо, 
ништа бољи нисмо..
Да, јесмо..
Да јесмо, не бисмо..
Ух, како смо само могли..
Уместо тебе да одаберемо побуњеника, револуционара..
Варава – син очев, диже се против власти..
А ти Господе, даде све за наше грехе.. 
Из освете
у борби за права он уби војнике..
Из љубави
и ради наде на спасење Ти Петру заповеди да,
’’врати свој мач у корице’’..
Прошло је од тад
али избори не пролазе јер борбу не желимо..
Кога желите?
одјекнуше улице Јерусалима..
Лако одабраше убице,
убицу,
Вараву, Барабу..
О Небеса, хоћемо ли се онебесити
и једном, 
само једном, 
’’ради нас људи и ради нашега спасења’’, 
издићи се изнад распећа..
Надићи време и ради вечности
животом осведочити васкрсење..
Опрости Боже,
све помисли о освети..
Знам да знаш,
пуцањ је увек био окидач
прекидач за све сувишне приче
и знак да се осврнемо око себе..
Има ли наших?
У молитви 
готово да нема никога,
тек по неко зајеца
’’спаси и сахрани’’..
Гробља су бивала чешћа јер се молисмо све ређе..
Проредили смо сужбу, 
подредили је изградњи неких других храмова
и сопствених амова..
А ничег новог нема, 
под капом небеском..
У обнови смо још од Светог Саве
јер радимо све што од нас никад није тражено..
Молимо се само из очајања,
а пуцамо кад смо радосни..
Није ни чудно што нас је стигао сваки тај метак..
Нисмо га препознали, 
па изнова молимо за спас
али не и за опрост..

Зимско прољеће Ивана Шпановића Шпанца

Шпанцу тешке ноге
опет
после фудбала.

Мислио је биће
мирољубиво
али није, није било…

Понесе људе, понесе и Шпанца

Кад се легло
тешко се намештало тело
у угодан положај
лоше спавање
сумрачни снови
као да је олово
у листовима
приликом буђења

Шпанац нема Ахилову пету
јер није Ахилеј
а није ни близу
али има Ахилове тетиве
које га боле уздуж

Стигло је и пролеће
које ће упропастити многе пупољке
јер је стигло у јануару
кад му није време
али му јесте место
па је тако дошло
и на Брдо и подно Брда

Људи шетају у малим групама
по двоје
или један по један
шетају и децу
и бишоне и то
Шумице и паркови врве
нека мала кашље
дечаци јуре за лоптом
око клупе четворица, и лименке
иза зида справа –
неком смрди,
а неком мирише

Током дана
Сунце није зубато
мало прохладни
када зађе
но упркос свему
има се утисак
зимског пролећа;
или тако нечег,
свеприсутног.

’’All Eyez on Me’’

’’Шта је Далиборе, што опет плачеш?’’, Зорица поставља реторичко питање..
’’Гледа ме баба Данка’’, плакао бих сваки пут кад ме је неко гледао дужи временски период..
Није био проблем у размажености..
Културно и превише одговорно дете али очигледно склоно томе да се склања..
Нисам сигуран одакле иде толика непријатност..
Први пут сам сео код рођене бабе у крило, тек кад се брат родио..
’’Такав је, пусти га’’, правдала би ме Зорица пред оцем често..
Нисам имао проблем са друштвом, нити са стварима које сам радио добро..
Много је лакше са децом..
Чак и ако не знаш са њима, као што нисам, довољно је да знаш добро оно чиме се занимају..
Спорт је био мој немушти језик..
Вештина увек надилази нашу невештост у социјалним односима..
Неопходност и корисност..
Трчи, труди се, дај гол/кош и не мораш ништа да објашњаваш..
Тукли су се много у крају у ком сам одрастао..
Ја врло ретко јер сам проценио да бих често добијао батине..
Ни јакост није нужност ако си користан за друге активности..
’’Бира Далибор екипу за турнир’’, и дан данас памтим Мићину реченицу..
Био је то најјачи и уједно најхрабрији дечак у крају..
Мислим се, и без да ме туче може сам да одабере екипу..

Наставите читати „’’All Eyez on Me’’“

Пошла два друга

На шта све(т) може да утиче на човек(a)..
Све(т) је то, много збуњујуће..
Нисам веровао али сам мислио да могу да променим све(т)..
Кренућу од себе..
Ма не иде..
Не знам одакле почети..
„Брацо, можеш и мени да направиш мејл адресу?“
У тренутку се пренух и сетих што сам уопште толико далеко отишао са часа информатике и прављења мејл адресе..
„Извини?“, не верујем (опет),  да човек не уме мејл да направи..
„Видим досађујеш се, па рекох да урадиш и мени?“..
Видим човек делује луцкасто али се не прави луд..
„хоћу, брате, није проблем“..
„стави Петар Принц, па то остало шта иде“
„Извол’те, Принче, готово“; баш си ми ти принц, мислим се.. 
„Хвала, брацо“..
Чудан лик..
Кратка брада, бистре очи, природна лепота неуредности..
Често смо се сретали на практичним вежбама, а готово никако на вежбању..
Човече драги, овај је у озбиљној шуми одрастао кад је овако виспрен, а никад не вежба..
„Кидаш, Бога ми, Принче“
„Петар, Петар, ово је по деди и оцу, па нек остане“..
„Извини.. Мало кад би тренирао баш би био зверка, пошто ти сад иде овако лагано“..
„Не треба претеривати“, насмеја се и прескочи сву моју даљу анализу о раду и преданости..
Чудан човек, опет исти утисак..

Како време иде схватио сам да смо најпрецизнији и најтачнији кад је у питању одлазак у мензу..
Мека и Медина свих студената, поготову нас бедника из провинције..
„Перо, је л си сам, могу са тобом?“
„Седи, брацо, нису ту ови моји“..
„Ви ваљевци и даље ко да сте у четничком одреду – не раздвајате се“, покушавам да будем духовит..
„Тако се и одржасмо…“, опет се насмеја и чини ми се да не изусти све што би ми рекао..
Опет немам мира: „како ти не досади та једнолична исхрана? Извини, приметих да већ дужи период једеш само пребранац или рибу.. Не знам колико ти је то здраво..“, правим се важан да знам нешто о исхрани и вежбању..
„Брацо, искрено некад не знам ни како људима не досаде толики избори.. Пре ће се човек презаситити многих избора, него ја овог пребранца“, настави да једе..
Опет остадох збуњен..
Погледа ме безбрижно:  „Опусти се, брацо, много си нешто напет’’.. 
’’Ма.. Морам нешто да урадим, предузмем.. Било шта’’, више себи у браду изговарам..
’’Већ јеси.. Него не можеш баш све преко својих леђа, ма колико их јачао’’, лагано сламчицом буши своју тетрапак порцију сока од кајсије.. 
Таман помислих да му кажем, како је то пуно лоших шећера али се сетих да не знам ни шта ћу са собом, а камоли са шећерима из мензе.. 

Наставите читати „Пошла два друга“

Шпанац и Џими иду ка Алкмару

Седе на аеродрому
у некој кафетерији
Џими и Шпанац
који је тек стигао
у Хали Де
Шипхол
тако се некако
назива

Седе, гледају се.
Драго им.

Џими је био у Вијетнаму
пар година
тамо је мало
променио поглед
али само на неке ствари …

Овако, гледа у Шпанца
а гледа и около
размишља брзо
и првокласно

Причају о животу, о људима,
а онда Шпанац пита за Зиса,
што је радио са Џимијем, давно –
ни њега није видео деценије скоро две

Наставите читати „Шпанац и Џими иду ка Алкмару“

Шпанац и Вар Дар

Био једном један цар
у Сир Дарју и Аму Дарју
па је …

Не, не иде тако …

Него – овако –

Шпанац, увелико ујутру
увелико на ногама, иде.
купује пљуге – иако је синоћ
чадио као воз (стари онај)
или као пећ (стара такође)
и док купује мисли
да неће скоро упалити
јер му је мало и мука
и нада се
да му чађење неће главе доћи
и надао са победи
али није синоћ било победе
а пораз се утапао
знате већ како

Ипак, иако је дошло до пораза
били су ту другари
браћа
а сад је нови дан

Шпанац се креће даље,
јер је нешто заборавио
па по то иде
док се креће, прелази у бекство
јер је спазио комшију
који га увек нешто пита

Потом, полако, прелази границу
силазећи низ Брдо
долазећи до Вардарске улице
Када крене уз Вардарску
сети се долине Вардара
и како су скоро туда прошли
идући на југ
и Сети се и кума
и сети се Скопља …

Наставите читати „Шпанац и Вар Дар“

Шпанац кроз као неки олук

Можда  кренути
Обрнутим редом
Би требало.
Шпанац мало мисли
Док разгледа 
Огледало …

Не мора то бити –
Као што кажу –
Егоисте, једног, трип –
Можда је почетак нечега
А можда ће сести и у џип

Можда је то почетак
Неке лагане болести
А можда је нешто при крају
И питање је где ће одвести

Решен да не седи
Полако ка вратима хода
Успут му на ум пада
Коме ће кола да прода

И још о којечему мисли
Степенице нестају кроз низ
Предосећа оно што иде
Као да се спрема за квиз 

Слуша мисли других
У ушима слушалице нема
Корача по доњем Душановцу
За понедељак радни се спрема

И сети се воденог тобогана
Како је донео одлуку;
Пребрз је то био спуст 
Осећао се као – у олуку

И потом шета, плива кроз ноћ
Сретне пар људи по крају
Безначајни разговори –
Срећом – па кратко трају

Обилази тако Устаничку
Па иде кроз Булевар јужни
Не траје пут тај дуго
Описно – то је пут кружни

У повратку, пред кућом,
Ветар, око ушију, завија;
Шпанац се, да пертлу веже, 
Сагиње и лако савија …

%d bloggers like this: