Шпанац и Џими иду ка Алкмару

Седе на аеродрому
у некој кафетерији
Џими и Шпанац
који је тек стигао
у Хали Де
Шипхол
тако се некако
назива

Седе, гледају се.
Драго им.

Џими је био у Вијетнаму
пар година
тамо је мало
променио поглед
али само на неке ствари …

Овако, гледа у Шпанца
а гледа и около
размишља брзо
и првокласно

Причају о животу, о људима,
а онда Шпанац пита за Зиса,
што је радио са Џимијем, давно –
ни њега није видео деценије скоро две

Наставите читати „Шпанац и Џими иду ка Алкмару“

Шпанац и Вар Дар

Био једном један цар
у Сир Дарју и Аму Дарју
па је …

Не, не иде тако …

Него – овако –

Шпанац, увелико ујутру
увелико на ногама, иде.
купује пљуге – иако је синоћ
чадио као воз (стари онај)
или као пећ (стара такође)
и док купује мисли
да неће скоро упалити
јер му је мало и мука
и нада се
да му чађење неће главе доћи
и надао са победи
али није синоћ било победе
а пораз се утапао
знате већ како

Ипак, иако је дошло до пораза
били су ту другари
браћа
а сад је нови дан

Шпанац се креће даље,
јер је нешто заборавио
па по то иде
док се креће, прелази у бекство
јер је спазио комшију
који га увек нешто пита

Потом, полако, прелази границу
силазећи низ Брдо
долазећи до Вардарске улице
Када крене уз Вардарску
сети се долине Вардара
и како су скоро туда прошли
идући на југ
и Сети се и кума
и сети се Скопља …

Наставите читати „Шпанац и Вар Дар“

Шпанац кроз као неки олук

Можда  кренути
Обрнутим редом
Би требало.
Шпанац мало мисли
Док разгледа 
Огледало …

Не мора то бити –
Као што кажу –
Егоисте, једног, трип –
Можда је почетак нечега
А можда ће сести и у џип

Можда је то почетак
Неке лагане болести
А можда је нешто при крају
И питање је где ће одвести

Решен да не седи
Полако ка вратима хода
Успут му на ум пада
Коме ће кола да прода

И још о којечему мисли
Степенице нестају кроз низ
Предосећа оно што иде
Као да се спрема за квиз 

Слуша мисли других
У ушима слушалице нема
Корача по доњем Душановцу
За понедељак радни се спрема

И сети се воденог тобогана
Како је донео одлуку;
Пребрз је то био спуст 
Осећао се као – у олуку

И потом шета, плива кроз ноћ
Сретне пар људи по крају
Безначајни разговори –
Срећом – па кратко трају

Обилази тако Устаничку
Па иде кроз Булевар јужни
Не траје пут тај дуго
Описно – то је пут кружни

У повратку, пред кућом,
Ветар, око ушију, завија;
Шпанац се, да пертлу веже, 
Сагиње и лако савија …

Иван Шпановић се буди

Шпанац се буди
и тад – замало да поново заспи

Али чује се бургија
са трећег спрата
комшиница затим
што урла на кера
у ходнику
и камион 
коме место
није ту где јесте
али Београд се гради
у висину, иде …

Онда Шпанац малко устане,
али малко.
Тако да више седи.
Док седи,
држи главу у рукама
кратко
па је враћа на рамена

Плови – у сећања, у нека времена
од пре пар дана и пре пар лета;
oднекуд, чује лет – зујање
и потом се одигра муњевита експлозија..

Експлодирао је, 
између Шпанчевих дланова,
комарац, 
крајем октобра.

Потом  даје императив
себи самом
пет десет петнес двајес –
и устаје, на леву, па на десну ногу …

Дрангулијa

Опет мирише јесен
Иду возови и трамваји
Последњи дан за папуче
И за шетњу, у цумаји

Мирише дуван кроз ваздух
И лишће од ветра лети
Дувам пљугу на углу
Удишем дим, на пети

Кичма ме боли па отуд
Мењам се – део по део
Тражим кроз окрет лагани
Где бих, да одморим, сео

Посматрам свет што клизи;
Ужурбан, млади пар
Понекад – можда ме виде
Ко неку прастару ствар …

Јесен кроз Устаничку улицу

Много тога је написано, пише се, скоро сваки дан. Сад људи више читају са екрана – на аеродрому, на билборду, на телефону, на лаптопу. Тако и пишу.

Много тога је написано, али мало је прочитано. Кад смо били у аскари, Симке, мангуп, са Дорћола, говорио је „Све је написано, али нема ко да чита…” Симке је био у праву. Ипак, чудни су то, неухватљиви пориви, код нас људи, па пишемо и даље.

Много тога је написано, али не вреди много, па и није штета што људи не читају (али је штета што не читају Аготу Криштоф ) – или, кад читају, читају оно што им се гура под нос – например оно што рекламира Лагуна, или оно што рекламира билборд испред СКЦ-а, рецимо роман Драшковића Вука. Па то све некао испадне више неко мочвариште, него лагуна…

Наставите читати „Јесен кроз Устаничку улицу“
%d bloggers like this: