[наставља себе, или се]
Тек што кренусмо из Загабрије, настаје комешање. Ушли су нови путници, конфор је у опасности. Неки се одма’ претварају да спавају, балавећи по оба седишта, те намазујући влажне прозоре косама масним од однекуд искрслих врелих ћевапа и бурека. Они људи стоје, чекају да се нешто деси, ал’ само од себе сигурно неће. Староседеоцима ни на крај памети није да одустану од запишаних територија. На крају крајева, први су ту засели, то је њихово природно право. Ко први дјевојци – молим љепа, хвала љепа!
Нас троје се добровољно са шест седишта повлачимо на четири, ја седох поред Андреја, Вера иза нас. Ипак, пажња! То олако давање староседежних територија нема никакве везе и не треба мешати са одустајањем од тренутно окупиране јужне српске покрајине Косово и Метохија. Овај метохијски део се, из разлога језичке лењости, или тачније, добро испројектоване мрзости, често изоставља, јер је кључни доказ окупације, пошто је μετόχιον посед силесије наших светих манастира и као таков, Апсолутно неотуђив.
Сан сваког мафијаша је да легализује крвави новац, да га провуче кроз фактуре, признанице и пореске извештаје, да га избели као снег, плакнувши га изградњом луксузних небодера на ексклузивним локацијама и подизањем објеката од националног значаја. А сан у сну је да се полако инфилтрира у политику, како би и законе могао да кроји на ползу своје породичне мануфактуре забрињавајућих размера, која лагано, лагано навлачи јањећу кожу државне структуре, тако да све пршти од националних симбола, од којих су заставе најјефтинији реквизит, па се највећма користе као јањећи прекривачи. Последично, тамо где видиш највише застава, пред њима су највеће патриоте, најжешћи поштоваоци Патер фамилијаса.
Поодавно је пуштена бува да је залуд бусати се у прси и звецкати оружјем кад је сво Косово откупљено, чак се спомиње и реч – легално, дакле, легално откупљено вишеструко звечећим тврдим валутама, по издашним ценама, од косовске Србадије. Аха, звучи уверљиво! Па, ако су они то тако, што се и ми, већ једном, не лекнемо те муке, па да нас свет поново заволи (исто онако к’о што воли Новака, на пример)? А кад бисмо погледали иза јањећих застава те легалности, нашли бисмо само трагове што смрде нечовјештвом. Крвав новац и крваве тапије. Dura lex…1
Наставите читати „Од Триглава до Вардара – дуга је ноћ“
Like this:
Свиђа ми се Учитавање...